Град Атина представља колевку старогрчке културе. У њој се налазе најзначајнији европски археолошки локалитети и увек је везујемо за уметност и високо развијен културни живот.
Вековима се сматрало да управо Атина окупља све најмудрије и најобразованије људе, те је немогуће да нам не импонује што управо наш град пореде са овом великом грчком метрополом.
Нови Сад је добио свој псеудоним још давне 1864. године када је Матица српска стигла у наш град, и када је око себе почела да окупља сву градску културну елиту.
Матица српска је најстарија научна и културна институција основна због издавања књига на српском језику и просвећивања нашег народа у периоду када нам је то било неопходно.
Иако је касније пресељена у Нови Сад, она је заправо, основана у Пешти 1826. године због потребе за преузимањем Сербске летописи, јединог тадашњег српског гласила које је било пред гашењем.
Статус ове институције је регулисан Законом о Матици српској.
Ова институција учинила је да заслужено носимо бреме поређења са Атином јер је допринела да наш град у 19. веку буде културни и политички центар српског народа и генерално седиште целокупног Српства.
Светозар Милетић био је особа која је окупљала новосадску интелектуалну омладину. Према неким подацима управо је у његовом друштву, у неком необавезном разговору, занатлија Стеван Јелинић Ћебенда кумовао новом називу града.
Типично за боемски живот по коме је Нови Сад познат, ковање новог назива настало је, не бисте веровали, у кафани.
Колевка овог псеудонима била је кафана “Бела лађа“ која је окупљала културну и политичку елиту, а у њој су се обично у вечерњим сатима развијале стратегије и решавала важна историјска питања.
О начину на који су Ђебенда и тадашњи градоначелник Милетић кроз анегдоте установили нови назив постоји чак и писани траг у књизи Љубомира Лотића, дугогодишњег службеника Матице српске.
Погледајте специјал “Старим Новим Садом“ за више интересантних историјских прича о нашем граду.
Данас и даље волимо да користимо овај назив када желимо да истакнемо колико смо другачији од других градова у Србији.
Некада Рашка варош, откупивши статус града од Царице Марије Терезије 1748. године, добила је име Нови Сад, односно Неопланта, односно Ujvidek на мађарском.
Временом, као становници научили смо да га из миља зовемо разним именима и испевавамо му почасне песме, али је једино сигурно, и за који год назив да се одлучимо једно је сигурно, Нови Сад ће увек бити град љубави и толеранције.
Преузмите андроид апликацију.
