Новосађани обожавају ритуале. Ритуал попут испијања јутарње кафе у миру или уз одабрано друштво, ритуал недељног ручка са породицом, али и ритуал одласка петком, суботом и недељом на Најлон.
Ја, додуше, највише волим да одлазим петком и суботом, јер се тада највећа новосадска пијаца претвори у 38.000 квадрата чистог бувљака, док недељом та чар нестаје и претежно се продају нове ствари.
Ипак, ономад, из периода у коме је мој деда, који ми је у аманет оставио ову навику, вршљао по истоименој пијаци, ударни дан је био недеља. Недељи се касније придружила и субота, а 2011. године и петак.
А уколико сте се икада запитали зашто се пијачни дани нису распоредили и на ове регуларне радне дане у току седмице, можда ће вас одговор једне старице која већ деценију продаје на Најлону задовољити:
“Па дете, када бих морала овде да седим сваким даном читаве недеље, када бих стигла да набавим робу?“
“Набавим робу“ протумачите као одлазак у Немачку, дочекивање добављача из иностраних земаља или претурање по градским контејнерима, од воље вам.
На овој пијаци данас се највише продаје половна гардероба, а онда и кућни апарати, намештај, аутомобили и наравно, бициклови!
На тезгама са гардеробом обично се облаче одлучне жене које знају шта хоће и које се, уколико им се нешто свиди, не либе да се око тог одевног предмета и отимају са другом женом.
Иако је велика заблуда да најсиромашнији сталеж купује гардеробу на овој пијаци, истина је потпуно супротна, особе које се највише облаче на Најлону јесу оне које прате трендове и којима је важно да им је одећа маркирана, али су пронашли “пречицу“ како да дођу до иначе скупих одевних комада.
Продавачи најчешће ни не знају вредност онога што продају па је тако врло вероватно да пронађете “Gucci“ торбу, оригинал “Levis“ фармерице или неку другу маркирану крпицу за само пар стотина динара.
Када су кутије у питању, омиљене су ми оне тезге “три за сто“, мада се понекад задржим и на “све за 50“, зависи од актуелне понуде.
У кутијама поређаним на закупљеним парцелама нема чега нема. У њима можете наћи туђе успомене (фотографије, бележнице), разноразне играчке, макетице, тањире, чаше, шољице, украсне фигуре, накит и још ‘богзнашта’.
Западне ту, понекад, и неки кућни апарат који је “мало прешао“, али и нека тотална глупост попут обичне корпице за накит, коју ће власник тезге ценити барем четири пута скупљом него остале ствари само зато што је проценио да вам се јако допала.
Онда наступа свађа. Она је саставни део Најлона, и обично долази у периоду између покушавања да спустите цену артикла који вам се свиђа и одласка код чика Драгана на мекику.
Нема у тој свађи никаквих злих намера, само ето, свако тера своје, па куда ко стигне. У најгорем случају можете стићи до својих кола или аутобуске станице празних руку.
Савет је на Најлон кренути празних руку, празне торбе и без посебне листе жеља, јер је неписано правило да уколико имаш намеру да нађеш нешто посебно, вероватно га нећеш наћи у оном мору нових и коришћених ствари.
Са таким ставом се, кажу Новосађани, дешава магија!
Увек пронађеш нешто што ниси ни знао да ти треба, али ти јако треба…
Даница Урдаревић
Da li je bolje kupiti kuću u Futogu ili Kaću i koje su cene kvadrata?
Преузмите андроид апликацију.
