На самом уласку у град, при самом преласку тамишког моста назиру се „два торња” православног Храма Успења Пресвете Богородице, једне од најпознатијих цркви у Панчеву.
Саграђена је пре више од два века, у периоду између 1807. и 1811. године, од прилога који су донирали грађани, међу којима се нашао и вођа Првог српског устанка, Ђорђе Петровић Карађорђе. Карађорђе је донацијом помогао у знак захвалности панчевачким Србима за допринос који су дали својим учешћем у устанку. Он је за Светоупенску цркву донирао 650 хвати дрва, која су стигла из Шумадије.
Прота Андреј Арсенијевић надгледао је градњу, а тек када је осликан иконостас 1832. црква је освештена.
Док је освештао цркву прота Арсенијевић споменуо је и Карађорђа као ктитора, због чега је осуђен и протеран из града. Касније је помилован, те се вратио у Панчево, где је и сахрањен у припрати храма.
Црква је изграђена као једнобродна грађевина у духу барока, са наглашеним елементима класицизма.
Иконостас и друге иконе израдио је познати сликар Константин Данил. Аутори једног од најрепрезентативнијих дрворезбарских дела српског класицизма су браћа Јанић из Арада.
Двозвонични храм, према тумачењу историографа, саграђен је као знак признања ослобођењу Србије од Турака. Два торња симбол су два брата, са обе стране Саве и Дунава, са једним олтаром, “симболом народне душе”.
Храмови са два торња, изграђени су још у Србобрану, Сремским Карловцима, као и у Темишвару и Будиму.
Успенска црква у Панчеву је под заштитом државе као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја. Са њеног крова види се и пола Баната.
Празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатији као Велика Госпојина, 28. августа, од 2019. године обележава се као слава града Панчева.
Nagrade za đake škole iz Dubovca na konkursu “Energija je svuda oko nas”
Преузмите андроид апликацију.
