Знате ли да у српској култури постоји дрвеће које се назива светим? Дрво постаје свето чином освештавања, односно урезивањем крста у његову кору, а такво дрво касније називамо “записом“.
На тај начин простор на коме се одређено дрво налази добија своју светињу. За “запис“ се обично бира крупан храст, а уколико он није присутан може послужити и цер, брест, јасен или дивља крушка.
На овакво дрво не сме се пењати, не смеју му се кидати плодови, ни гране, а верује се да ће оном који га оштети доћи велика несрећа.
Зашто је храст дрво-запис?
Тврдња је српског историчара религије Веселина Чајкановића да је запис наслеђен из претхришћанске религије Срба, у којој је имао улогу храма. Под њим су се чиниле молитве и приносиле жртве. За запис се најчешће бирао храст, дрво посвећено Перуну, богу громовнику у старој словенској вери.
Наши преци се окупљали око светог храста да слушају говор њихових духовних наставника (магова, свештеника, друида итд.), који су доносили људима просветљена знања. Такође, заједно са њима су учествовали у обредним радњама. Са појавом хришћанства светих храстова је било све мање. Храст није изабран од стране наших предака каo свето дрво случајно.
Многи не знају да храстови могу да живе више од хиљаду година. И та чињеница је била разлог зашто су та стабла постала света. Поред тога, вертикална позиција стабла симболички представља конекцију са вишим сферама духа.
За Бадње вече палимо бадњак, а то је обично грана храстовог дрвета:
Ово дрво из рода храстова, још од времена наших предака, старих Словена повезује се са словенским божанством муња и грома, богом Перуном.
Нису само стари Словени храсту придавали велики значај, то су чинили и Келти, Грци, Гали и Римљани, а касније смо почели и ми.
И баш као што храст и на први поглед одаје утисак моћи и дуговечности, он то уистину и симболизује.
Ватра има симболику сунца, које је извор живота и како се верује, верницима доноси благонаклоне дане у предстојећем периоду. Давно се веровало да велике ватре помажу сунцу да изађе и тако обасја и огреје народ.
Када се бадњак запали он гори читаве ноћи, а верници га чувају и бдењем ишчекују празник рођења Исуса Христа.
Такође, верује се да пепео који остане од паљења бадњака треба однети у њиве како би приноси били већи.
Преузмите андроид апликацију.