Међународни тим научника на челу са професором когнитивне биологије Текамзом Фичом са Бечког универзитета је истраживао музику као универзално средство за социјално повезивање. Студија је објављена у академском часопису „Behavioral and Brain Sciences“.
У време пандемије коронавируса постало је јасно колика је снага музике. Људи широм света су користили музику као средство изражавања повезаности и припадности групи. Зашто музика има моћ да зближи људе? Како и зашто је наша врста развила способност да ствара и ужива у музици?
У часопису „Behavioral and Brain Sciences“ је објављено 62 чланка у којима се научници широм света баве овом темом. Уводни чланак професора Фича и његовог тима полази од идеје да су наши преци кроз музику добили моћно средство за стварање трајних друштвених веза. Иако хипотеза „социјалног повезивања“ није нова, сви претходни нацрти су били непотпуно развијени и никада нису добили консензус научне заједнице. „Покушавамо да спасимо интуитивну идеју да заједничко музицирање, као што људи вероватно већ милион година раде, активира неуронска кола која стварају позитивна осећања блискости и поверења према другима. Човек се даље развијао и постао зависан од група које раде заједно, а музика је помогла у неопходним комплексним групним интеракцијама“, објашњава Фич.
Други чланак чији је аутор Самјуел Мер са универзитета Харвард се противи овој идеји и сматра да су се прилагодљиве предности музике развијале у одређеном контексту, као што је брига о деци. На ова два главна чланка се надовезују коментари 60 научника који хвале, критикују и допуњавају два супротстављена модела.
У тиму професора Фича су били истраживачи из области неуронауке, психологије, етномузикологије и палеоантропологије из Јапана, Велике Британије и САД.
Публикација у „Behavioral and Brain Sciences“:
Music as a coevolved system for social bonding: Patrick E. Savage, Psyche Loui, Bronwyn Tarr, Adena Schachner, Luke Glowacki, Steven Mithen, W. Tecumseh Fitch
Преузмите андроид апликацију.
