Мамине или татине очи? Волели бисмо да унапред знамо какве очи ће нам деца имати. Али шта наука каже о томе?
„Генетика је чудо!“ Неретко чујемо ту реченицу, а понекад се она и чини заиста тачна. Доказ томе јесте управо наслеђивање боје очију. Може вас изненадити ако се беба роди са плавим окицама, а оба родитеља су тамнооки.
Зашто постоје различите боје очију?
У основи постоје тамне и светле очи. Ако још продубимо поделу, постоје жуте, смеђе и плаве очи.
Јасно је да жута боја ока не постоји, али жута чини део боје очију, као што су нпр. зелене очи.
Зелене очи, поред плаве имају и мало жуте боје у себи. А то нам је познато и када користимо темпере за сликање, ако додамо жуту боју плавој, на платну ћемо добити прекрасну зелену боју.
И управо су оне најређе, а исто тако и најмање предвидиве. Па тако у комбинацији са светлим очима, немојте се изненадити да резултат буду тамне очи код детета.
Количина пигмента, прецизније меланина, у ирису (дужици) је одговорна за боју очију. Kоличина овог пигмента ће одредити да ли ће очи бити тамније или светлије. Већа количина пигмента ће условити да боја очију буде тамнија.
Занимљиво је да је једино ирис поред отиска на прсту, јединствен за сваку особу, тако да се може рећи да је и боја очију јединствена.
Заправо, плави и зелени пигмент не постоји, већ се светла боја очију добија као последица расипања светлости у делу ириса.
И управо, очи светлије боје, попут плавих и зелених, су присутних само код људи европског порекла, док су браон очи најчешћа боја очију у свету.
Како се наслеђује боја очију?
Важну улогу имају 15 хромозома у одређивању боје очију. Гени OCA2 и HERC2 су кључни. Ген OCA2 (познатији као Р протеин) одговоран је за производњу меланина, а тако директно учествује у одређивању боје ока.
Очи ће бити светлије када је мање и меланина.
Сегмент ДНК, који је садржан у гену HERC2, контролише активност OCA2 и тако одређује боју очију коју ће особа добити рођењем.
Како у трци за боју очију коју ће добити ваше дете учествује више гена, процес је веома комплексан, па се само претпоставља на основу блиских сродника и родитеља. Међутим, могућа су и изненађења и наизглед нелогични резултати.
У зависности од комбинација боја очију родитеља, могуће су следеће варијације боје очију код детета:
Изразито светла боја очију се може јавити код особа чија је пигментација у дужици изузетно смањена. Ова појава се дешава, јер долаз до мутације гена који су одговорни за производњу и складиштење меланина.
Бебе азијског порекла, као и тамнопуте расе, најчешће рођењем имају смеђе очи и мање – више остају такве током читавог живота.
Са друге стране, код беба са светлим очима, до формирања коначне боје ока, ирис (дужица) мења нијансе неколико пута.
Без обзира на пут детета, да ли је светлије или тамније, очи могу бити и тамне и светле. Неретко се виђају деца изразито беле пути са тамним окицама. Али, чак и код деце са изразито црним очима, првобитна боја ока може бити изразито светла.
Јако су ретки случајеви да се бебе роде са два различита ока, али је и то могуће. То се дешава када се споје два доминантна гена код оба родитеља, па се дужице на левом и десном оку детета могу разликовати.
Да би се формирала коначна боја очију потребно је извесно време. То је заправо индивидуално, па се код неких беба боја формира већ у 2-3 месецу живота, док ће се код других коначна боја формирати у периоду од неколико година, а за то време ће се дешавати многе промене у нијанси или чак и боји очију.
Постоји мишљење да ће се коначна боја очију формирати, по престанку дојења и преласка детета на чврсту храну.
Међутим, већина стручњака се слаже да се коначна пигментација ириса формира до треће године и након тога она остаје трајна.
Плаве, зелене, смеђе, црне… све су то боје које нашим очима дају печат по којем ће нас људи упознати, запамтити.
Јер, очи су оно што прво запазимо приликом упознавања. Очи су „огледало душе“ и неретко могу да открију какви ми заиста јесмо.
Jednostavne vežbe za sprečavanje bolova u očima od predugog gledanja ekrana
Преузмите андроид апликацију.
