Готово сваки дечак па и девојчица у једном тренутку свог предшколског или раног школског живота постане опседнут диносаурусима.
Та бића изумрла пре 65 милиона година некако су нашла пут до знатижељних дечјих умова. Деца знају да именују и врсте, обожавају да листају књиге о диносаурусима, гледају цртане са њима, а о играчкама да не говоримо.
Научници тврде да бар трећина деце коју проучавају има психолошки феномен који почиње да се јавља око 18. месеца дететовог живота. Имају тако “јак” интерес што није лоше, јер постају пажљивија, посвећенија, расте им пажња, али и вештина обраде информација које до њих долазе.
На пример, ако ваше дете зна сваког диносаура поименце и још на пример је ли биљојед или месождер, то је одличан темељ за даље учење, али и за школу. Овакво интензивно интересовање у просеку трају између шест месеци па до три године.
За малу децу диносауруси су “бића” која су оличење непознатих и готово мистичних особина. Ту су оштри зуби, велике канџе, љускаста тела, необични удови…
Како да се помирите с нечим тако великим, страшним и непознатим осим да га упознате и то тако добро да сазнате све о њему? Чак и то да су изумрли и да више не ходају земљом. Та спознаја на децу може деловати врло умирујуће и помоћи им да се лакше носе с другим застрашујућим животињама или људима.
Ова бића уче децу понајвише како врсте настају и нестају, те како се привремено прилагођавају и преживљавају.
Заинтересованост за диносаурусе такође помаже деци да добију увид у старост и временску црту живота на земљи те цене та занимљива бића која су некада давно постојала.
Неки научници верују да фасцинација диносаурусима није ништа друго него давно укорењен инстинкт ловца и ловине. Дакле, према њиховим размишљањима, деца су вођена основним нагоном “занимљив си ми јер би у другим околностима ја био ловац а ти моја могућа храна” или “занимљив си ми јер би ти могао бити ловац, а ја храна која бежи од тебе”.
Пољски психолог Казимир Дабровски 1960-их је предложио да постоји пет подручја у којима деца показују интензивно и “прекомерно узбуђење” или “супер-осетљивости”. То су психомоторно, тактилно, емоционално, интелектуално те имагинацијско подручје. Љубав према диносаурусима покрива више од једног подручја.
Деца размишљају интелектуално, тражећи одговоре и објашњења на своја питања. Те информације потом прерађују и сврставају у категорије. Свакако укључују и машту урањајући у непознати свет фантазије, измишљајући приче које можда имају, а можда и немају везе с истином.
Зашто је битно пустити дете да се игра само
Преузмите андроид апликацију.
