Аустрија је водећа земља Европске уније у еколошкој пољопривреди. Тамо се храна на чак 27,1 одсто обрадивих површина узгаја на еколошки начин.
Поређења ради, просек ЕУ износи нешто више од 10 одсто. Последњих година постоји позитиван тренд у потрошњи по становника и расту тржишног удела, пише Агрархојт.
У 2023 години, у поређењу с претходном, продаја еко свежих производа порасла је за 5,3 одсто на око 873,6 милиона евра, али је пала у категорији других– прерађених органских производа за 2,8 одсто.
Истовремено, пада број еколошких фарми. Од 2022. до 2023. угашено је 930 газдинстава, односно четри одсто. Прошле године их је било 24.148 што је 22,7 одсто од укупног броја.
Смањио се и број површина под овом врстом узгоја, за 10.000 хектара, односно мање их је за 1,5 одсто а укупно се обрађује 695.180 хектара.
Председница удружења „Био Аустрија” Барбара Риеглер као главни разлог за овај пад види у чињеници да пољопривредници нису могли да остваре довољан приход јер су продајне цене биле прениске, а оперативни трошкови су истовремено знатно повећани.
Како би подстакли ову врсту производње тамошњи министар пољопривреде недавно је представио пакет вредан 360 милиона евра, али у том удружењу сматрају како ће ово само отежати ситуацију јер ограничава пољопривреднике.
Како је објавњено у августу прошле године, сличан тренд постоји и у Италији, која је раме уз раме с Аустријом по успешности у еколошкој производњи.
Недавно је објављено да та земља нема прецизних података о броју оних који напуштају сектор, али они који одустају углавном правдају излазак из тог посла високим трошковима сертификације и већих административних захтева, што је посебно проблем за мале произвођаче.
Преузмите андроид апликацију.
