Сунце јесте извор живота, али морамо бити обазриви када је његово зрачење у питању.

Летњи период је доба године са највише сунчаних дана. Иако нам сунце даје енергију и чини нас расположенијим, морамо исто тако бити обазриви када је његово зрачење у питању.
Као што нам је већ познато, УВ (ултравиолетно) зрачење је део спектра сунчеве светлости, која долази до површине Земље. Зависно од дужине таласа сунчевог спектра, разликује се УВА, УВБ и УВЦ зрачење.
Бројни су фактори средине од којих зависи да ли ће УВ зрачење имати мањи или већи утицај на особе изложене његовим зрацима, а неки од њих су:
Доба дана и годишња доба
Јачина УВ зрака је све већа што смо ближе екватору. Положај наше земље је такав, да је најјаче сунчево зрачење током летњих месеци.
У току дана, најјаче зрачење јесте у периоду око поднева и из тог разлога се увек саветује избегавање излагања сунчевом зрачењу у овом периоду дана. У раним јутарњим и касним поподневним сатима сунчево зрачење је слабије, па је овај период прихватљивији за боравак на сунцу.

Надморска висина
Надморска висина такође је фактор који утиче на јачину УВ зрачења. Како се повећава надморска висина, тако се и јачина УВ зрачења повећава. Па тако на сваких 1000 метара надморске висине, јачина УВ зрачења се повећава за око 10%.
Степен облачности
Ултраљубичасто зрачење је мање уколико је густина облака већа, али ипак треба водити рачуна јер одређена количина, нарочито УВА зрака, пролазе и кроз облаке.
Врста површине
Површина на којој се налазимо може да утиче на повећање, односно смањење јачине УВ зрачења. Трава, земља и вода рефлектују мање од 10 % зрачења, док песак рефлектује око 15 % УВ зрачења. Снег има снажну рефлектујућу моћ, тако да може удвостручити изложеност човека сунчевом зрачењу, док лед може рефлектовати и до 80 % сунчевих зрака.
Сунчево зрачење, осим што нас чини расположенијим, неопходно је за синтезу витамина Д. Ипак, морамо јако водити рачуна, јер многе су негативне последице услед прекомерног и неадекватног излагања сунцу.

Осим што може изазвати опекотине, претерано излагање сунчевом зрачењу може изазвати различите врсте канцера коже, од којег је најопаснији меланом.
Савети за заштиту од УВ зрачења

Да бисте уживали у лепом времену и сунцу, а истовремено заштитили себе од штетних УВ зрака, следите следеће савете:
-Избегавајте директно излагање сунцу у периоду од 10.00 до 16.00 часова.
-Обавезно користите препарате са заштитним фактором у свим временским условима. Препоручује се употреба заштитног фактора 30 или више.
-Препарат са заштитним фактором наноси 15 минута пре излагања сунцу и минимум на свака два сата, а уколико се улази у воду онда и при сваком изласку из ње.
-Шешир или капа са широким ободом је добра заштита. Носите светле, танке тканине, са дугим рукавима.
-Носите наочаре за сунце са 100% УВА/УВБ заштитом.
-Користите козметику и контактна сочива која поседују УВ заштиту.
-Редовно проверавајте кожу, како бисте на време приметили било какве промене. Никада не користите соларијуме.
-Обзиром да УВА зраци продиру кроз стакло, пожељно је додати раван, обојени УВ заштитни слој на прозоре аутомобила и простора у којим боравите.