Банатски божур је једна од 4 познате дивље врсте божура у Србији (остале врсте су мушки божур, косовски божур и степски божур). Све наведене врсте божура се налазе под строгом заштитом, јер су угрожене због нестанка природних станишта.
Банатски божур је у Србији донедавно био очуван само на једном микролокалитету на Фламунди у оквиру граница Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“.
Захваљујући истраживањима ботаничара и еколога врста је током претходних неколико година пронађена на још неколико локалитета у Србији (на планинама Рудник, Паштрик и на Фрушкој гори).
Популација банатског божура на Фламунди има изузетан научни значај јер је на основу јединки из ове популације банатски божур први пут описан за науку 1828. године. Овакви локалитети на којима се налазе јединке које су представљале основу за опис неког облика (таксономски типски примерци) се називају класични локалитети. Група сродничких врста у оквиру комплекса ,,Paeonia officinalis“ је у таксономском смислу тешка и недовољно проучена са бројним прелазним облицима између врста и нерешеним статусом многих облика, због чега очувана типска популација на класичном локалитету има непроцењив значај у решавању ове сложене проблематике. Банатски божур је донедавно сматран стриктним панонским ендемом, па нови увиди у природу ове врсте и у њено распрострањење могу утицати на промену статуса или просторног обухвата њене законске заштите у Србији и у свету. Због тога су битни и заштита типских популација на терену и наставак таксономских и генетичких истраживања у лабораторији.
Популација банатског божура на Делиблатској пешчари је, судећи према доступним историјским изворима, током претходних 150 година смањена и од некадашњих неколико локалитета на пешчари до средине 20. века сведена само на један микролокалитет на Фламунди. Разлози нестанка и смањења су пре свега у промени природне вегетације пешчаре, што је последица напора на умиривању (везивању) некада покретних пескова садњом дрвећа и мешавином трава започетих 1818. године, нарочито садње багрема и борова од средине 19. века. Багрем је тек пре неколико деценија препознат као инвазивна врста. На станишту банатског божура данас преовлађују састојине ниског дрвећа и жбуња. Без редовног уклањања зељасте и дрвенасте вегетације популација божура би за кратко време нестала због обрастања.
Покрајински завод за заштиту природе од 1994. године спроводи редовно чишћење станишта и посматрање популације банатског божура на Фламунди у оквиру 17 сталних квадрата.
Мониторингом стања популације су обухваћени: бројност, узрасна структура, биометријске карактеристике и распоред јединки унутар 3 групе јединки божура (две сталне групе и једна пресађена групе). Од 1996. године у три наврата су спроведене активне мере са уклањањем жбуња, а 2011. и 2012. године санитарна сеча и прореда у шумској састојини. Бројност популације је у протекле две деценије од једва 40 – так вегетативних јединки повећана на просечно 60 до 80 јединки. У протеклим годинама, када су спроведене активне мере, јављало се и преко 100 јединки. Популација се на локалитету размножава семеном и вегетативно. Током 2021. године је регистровано 12 репродуктивних и 65 младих.
Такође, у току ове године стручњаци Института за лековито биље „Др Јосиф Панчић“ из Београда су у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе обавили узорковање делова листа и цвета за потребе генетских анализа и вештачког умножавања биљака као и узорковање тла са локација предвиђених за реинтродукцију врсте у оквиру Делиблатске пешчаре.
У наредном периоду је планиран наставак рада на чишћењу станишта и праћењу популације на Фламунди, почетак рада на реинтродукцији врсте на потенцијалним стаништима у оквиру Делиблатске пешчаре као и картирање и праћење популације на Фрушкој гори.
Predivni cvet simboličnog značenja: Kako da imate najraskošnije božure
Преузмите андроид апликацију.
