Смрт контроверзног руског опозиционара Алексеја Наваљног, подсетила нас је на то колико су у свакој држави испреплетане домаћа и спољна политика и колико стране службе злоупотребљавају одређене појединце у намери да преко њих нанесу штету земљи која им је на мети.
Србија је такође имала искуство обојене револуције петог октобра, а и претходних месеци видимо интензивно дејство страног фактора, који уз поимоћ опозиције жели да дестабилизује нашу земљу.
Многи појединци апсолутно свесно и добровољно пристају да буду оруђе у рукама странаца против сопствене земље, склапају пакт са ђаволом само да би им ти исти странци помогли да се дочепају власти након преврата, или да барем док су у опозицији лепо и угодно живе. У те сврхе издвајају се баснословна средства, не жале се ни милиони само да би се остварили циљеви у том хибридном рату.
Искуство ДОС-а и петооктобарске револуције је сада већ добрано расскринкано и документовано. Ни домаћи актери, а ни странци који су их пумпали милионима, не крију да је то била операција коју су странци здушно подржали зарад сопствених интереса. Ишло се по милионе долара у кешу до Будимпеште, уплаћивани су милиони и на тајне рачуне. Док су извођачи прљавих радова пунили своје џепове, страни центри моћи су изводили и операције под лажном заставом, а све у циљу изазивања хаоса у земљи.
Можемо основано претпоставити да су и многи напади на опозиционаре и ликвидације у тим годинама биле управо у те сврхе – да би оптужба пала на домаће власти и да би таква дешавања изазвала додатни револт.
Везе Запада и Алексеја Наваљног
Алексеј Наваљни је човек кога сада Запад представља као мученика који је дао свој живот у борби за демократију и слободу говора, али његову прошлост и историјат политичког деловања крију као змија ноге.
Опозиционар је био вођа партије „Русија будућности“ која се залагала за приближавање Русије Западу. Ова странка никада није остварила значајнији резултат на изборима, али су њене активности са пажњом праћене у западним медијима и даван јој је неупоредиво већи значај него што га је заиста имала на руској политичкој сцени.
Наваљни је представљан као неко ко се бори против „корупције у руском друштву“ и „ауторитарног Путиновог система“. С друге стране, руски медији су писали о везама овог опозиционара и његових сарадника са западним тајним службама.
Тако је 2012. године у руским медијима изашао снимак на ком се види извршни директор антикорупцијске организације Алексеја Наваљног, Владимир Ашурков, док разговара са особом за коју се тврди да је службеник британске амбасаде у Москви.
Особа коју је Ашурков срео у московском кафиц́у идентификована је као Џејмс Вилијам Томас Форд, тада други секретар за политичка питања амбасаде Велике Британије у Русији. ФСБ је сумњао да је он агент MI6 који ради под дипломатским заштитом.
🇬🇧🇷🇺🚨‼️ Navalny in this video is asking MI6 Officer James William Thomas Ford for $10-20 Million a year to start a color revolution in Russia.
Just in case you wonder why he was arrested. pic.twitter.com/3uUFpAO9zE
— Lord Bebo (@MyLordBebo) February 16, 2024
Део Ашурковог говора, који се види на снимку, био је везан за новчана средства која су потребна његовој организацији.
– Да имамо више новца, проширили бисмо наш тим, наравно – рекао је, додајуц́и да би његов циљ да добије „мало новца“ попут „10, 20 милиона долара годишње“ направио огромну разлику.
– А ово није велика сума новца за људе који имају милијарде у игри. И то је порука коју покушавам да пренесем у својим напорима за прикупљање средстава и разговорима са људима у пословној заједници – рекао је он.
Како су често наводили у јавности Наваљни и Ашурков, циљ њихове организације је да разоткрије наводне случајеве корупције у Русији. Иако је то у суштини врста новинарске организације, њен рад је на крају везан за циљеве Наваљног да стекне политичку моц́. У разговору са службеником британске амбасаде Ашурков је активности организације навео као „масовне протесте, грађанске иницијативе, пропаганду, успостављање контаката са елитом“ којима ће објаснити да су „разумни људи“ и да им „нец́е све рушити и одузимати им имовину“.
Ашурков је такође рекао да би могао да користи информације које је обезбедила британска влада, те да би њихове активности у Русији користиле и британском бизнису.
Против сарадника Алексеја Наваљног је касније покренута истрага и подигнута оптужница да је починио превару за финансирање кампање Наваљног за место градоначелника Москве 2013. године. Ашурков је напустио Русију и отушао у Уједињено Краљевство, где је 2015. године добио политички азил.
И у српској опозицији странци коло воде: Ђиласови пулени шурују са службеницима западних амбасада
Алексеј Наваљни је такође пример да активиста може бити злоупотребљен од страних служби, не само ако је отворено либералан и аутошовинистички настројен, већ и ако је екстремни десничар. Он је познат као неко ко је заговарао малтене став да је актуелна руска власт издајничка, а националне мањине је сматрао нижим бићима.
У нашој земљи смо имали случај из двехиљадите, када су многи навијачи и националисти били изманипулисани тиме што су подстакнути да (с)руше власт, за коју су их убеђивали да је издајничка, да би на крају, уместо те власти, била доведена гарнитура која је била можда и највише издајничка у историји Србије.
Данас, као што су то радили Наваљни и њему блиски људи у Русији, у нашој земљи тајкун Драган Ђилас предводи опозицију која је на директној вези са западним службама и амбасадама.
Еклатантан пример страног мешања у унутрашње ствари Србије смо имали пре неколико месеци, када је у јеку предизборне кампање, Ђиласов квазидесничар Милош Јовановић, који иначе има француски пасош и лажно се представља као српски патриота, ухваћен на делу како шурује са странцима не би ли дошао на власт на изборима који су касније одржани.
Тако су се Милош Јовановић лидер Новог ДСС-а и његов шеф кабинета Здравко Веселинов, састали у седишту странке са службеницима политичког одељења Амабасаде САД у Београду Тимоти Кроботом, Мерилин Мишел и Денисом Ибишбеговићем. Њиховом састанку са Американцима су се потом придружили и Вилијам Хопкинсон, шеф политичког одељења у Амбасади Велике Британије у Београду, Џек Вотсон и Владан Аврамовић, службеници истог одељења.
Видимо да западне дипломате, а заправо врло вероватно прикривени оперативци њихових служби којима је дипломатски статус само маска, итекако рачунају и на тзв. десни спектар српске политичке сцене, јер знају да би за извођење њима жељеног преврата, само отворене либералне, аутошовинистичке снаге биле недовољне, јер српски народ не воли издајнике и никада такве групације не би могле да мобилишу већи број грађана. Зато је потребно, преко лажних десничара и квазипатриота, који ће често нападати власт за наводну издају, заведу одређени број лаковерних и добронамерних суграђана, који би мислећи да се боре за интересе земље, изманипулисани изашли на улице.
Колико је нпр. Милош Јовановић десничар и патриота, осим споменутог шуровања са западним агентима, најбоље потврђује и то што се удружио и потпуно стопио са Ђиласовом листом, која заговара најчвршће антисрпске ставове. Удруживање наоко потпуно различитих странака, говори у прилог томе да су операције службеника западних амбасада дале резултат и да су убедиле опозиционаре да створе нови ДОС 2.0 где ће удружено обитавати и леви и десни, и отворени аутошовинисти и наводно екстремни десничари, а све у циљу рушења власти и поретка. А власт смета, јер води суверену политику и не жели да се одрекне Космета, Републике Српске, помоћи Србима у региону, нити пристаје на то да уведе санкције Русији.
Понош, Мариника и Лутовац део хрватске шпијунске мреже
Протерани хрватски дипломата, а заправо обавештајац, Хрвоје Шнајдер, имао је веома интензивне активности по Србији и у своју мрежу је увукао многе опозиционаре. Сарадници протераног хрватског дипломате били су и Ђиласови пулени Здравко Понош, Мариника Тепић и Зоран Лутовац, који су се често састајали са Шнајдером и са њим делили разне информације.
Осим њиих, део исте мреже чинило је још опозиционих политичара и чланова разних невладиних организација.
Шнајдер је веома интензивно радио по нашој земљи и имао је велики буџет на располагању. Плаћао је и шаком и капом српске опозиционаре – опозиционо настројене активисте из политичких партија, НВО сектора, медија итд.
Ово није нимало изненађујуће, с обзиром на то да српска опозиција, поготово либерална и прозападна има итекако добру сарадњу са Хрватском, а током предизборне кампање прошле године су добили и озбиљну медјско-политичку подршку из ,,лијепе њихове“.
Ови подаци и не треба толико да чуде, јер су представници НАТО опозиције транспарентни по питању аутошовинизма. Тако да су им, верујемо, паре из Хрватске за пљување по Србији добро дошле да споје „лепо и корисно“, гледајући из њихове перспективе.
Сервилност према странцима нема граница
Колико је српска опозиција оперисана од сваког вида државотворности, најбоље је показало то како су се понашали када је доношена резолуција Европског парламента против Србије. Они су лобирали да се таква резолуција усвоји, затим ликовали када се то догодило, а наставили су са апелима Западу да још чвршће мере уведе против њихове земље. При том су се удружили са најгорим србомрсцима, белосветским лоповима, попут Андреаса Шидера, Виоле фон Крамон и осталих.
Када видимо снимке, попут оног на ком је Владимир Ашурков из Русије, не можемо да се не запитамо колико ли таквих ситуација има тек када је у питању наша опозиција. Готово да нема сумње, да многи од њих раде то што раде, управо зато јер су добили милионе од страних ментора. Када је у питању талас постизборне дестабилизације који је покренут након децембарских избора, доказано су у њему предњачили плаћеници страног фактора, попут немачког плаћеника Николе Ристића и осталих ,,студената“.
Странци финансирају српске студенте да праве хаос
Емилија Миленковић, Иван Бјелић, Никола Ристић су лица која су била често виђена на протестима опозиционе листе „Србија против насиља“, а нарочито су били у првом плану „студентских протеста“. Иако су неки од њих признали да заправо уопште и нису студенти.
А ко су они заправо?
Иван Бјелић, који је на „студентском протесту“ одржаном у Бирчаниновој улици блокирао саобраћај је, како сам каже „добро друштво за протесте“. Поред тога је и члан Управног одбора Кровне организације младих Србије.
Иван Бјелић има и добру финансијску залеђину. Поред тога што је члан Управног одбора КОМС-а, Бјелић је и координатор организације „Форца Пожега“, која новац прима као пројекат фондова за евроинтеграције. Само за пројекат „Ка Европи – са знањем и сазнањем“ Форума цивилне акције ФОРЦА Пожега, предложен је буџет од 1.566.000 динара, према подацима Министарства за европске интеграције Републике Србије.
Емилија Миленковић још једна је „активисткиња“, такође чланица Управног одбора Кровне организације младих Србије. За разлику од Ивана, она у слободно време „руши родне баријере“, како наводи у свом опису на страници.
А шта је Кровна организација младих Србије, чија су два члана Управног одбора активно предводила „студентске протесте“ (иако Иван сам каже да није студент) ?
У питању је невладина организација финансирана немачким парама.
Иста та НВО „Кровна организација младих Србије“ реализује и јутјуб канал „Хиљаду зато“.
Канал Хиљаду Зато реализује Кровна организација младих Србије у оквиру програма „Yоунг Медиа – Медиа фор анд wитх yоунг пеопле“ (Медиј за и са младима), у сарадњи са ДW Академие и уз подршку Немачког Савезног министарства за економски развој и сарадњу – наводи се у опису канала.
Најбољи начин за њихово раскринкавање јесте да се прати траг новца, јер у политици увек онај ко нешто финансира, диктира и смернице. Осим трагова новца, пожељно је (ис)пратити и то ко се са ким састаје, пошто то може да објасни много тога, нарочито када су састанци под велом тајности. Такав је био споменути састанак Јовановића са службеницима амбасада, где се видело да су желели да тај састанак буде дискретан, али су их новинарске екипе изненадиле. Остаје да се види да ли ће још таквих фотографија испливати у јавност или можда чак и неких снимака. Тада би и шира јавност могла да види праву истину и позадину свега што раде наводни борци за демократију.
Nestorović: Jerković i Ilić prekinuli kontakt, ne želimo da budemo ‘tas na vagi’
Преузмите андроид апликацију.
