Неколико дана након што су руске трупе ушле у Украјину прошлог фебруара, многе западне корпорације почеле су да се повлаче са руског тржишта.
Украјински активисти и званичници прогањали су оне који су одбили да оду, док су санкције САД и ЕУ забрањивале извоз робе из Русије и увоз сировина у Русију.
Компаније које су продале своје руске бизнисе изгубиле су укупно 103 милијарде долара, објавио је у недељу Њујорк тајмс, позивајући се на финансијске податке.
Ове фирме такође су уплатиле најмање 1,25 милијарди долара излазних накнада руској држави.
Од прошлог марта, западне компаније које желе да продају своју имовину у Русији морају да добију одобрење за продају од комисије руске владе, која често ради на томе да натера локалне купце да откупе ову имовину по ниским ценама.
Позивајући се на записник са састанка комисије, „Њујорк тајмс” наводи да је комисија одбила да прода фабрике у власништву „Ханивела”, америчке електронске компаније, све док компанија не пристане на продају уз попуст од 50 одсто, у складу са руским законом.
„Све у свему Путин је надгледао један од највећих трансфера богатства унутар Русије од пада Совјетског Савеза. Огромни делови индустрије, лифтови, гуме, индустријски премази и још много тога, сада су у рукама све доминантнијих руских играча“.
Преузмите андроид апликацију.
