Љубитељи руске кинематографије, упознали су се са овим феноменом совјетског друштва кроз чувени серијал Бригада (Сашина екипа) и серијал о мајору Черкасову, Мосзгас. СССР, земља радничког раја, иако је располагала методама невиђене принуде и репресије према становништву никада до краја није успела да реши проблем постојања организованог криминалитета.
У Совјетском Савезу и неким постсовјетским државама , термин „лопов у закону“ је означавао посебан статус криминалног ауторитета, односно професионалног криминалца који је заузимао елитну позицију међу осталим познатим гангстерима у организованим криминалним групама. Носилац овог статуса имао је неформалну власт над другим нижим припадницима криминалне заједнице.
Сам израз „лопов у закону“ значи „лопов у [позицији] закона“, што може имати два значења: „легализовани лопов“ и „лопов који је закон“.
Додељивање статуса „лопова у закону“ вршило се посебним ритуалом (крунисањем) уз одобрење неколико лопова. Да би био примљен у ред „злочиначких генерала“, кандидат је морао да покаже лидерске квалитете, личне способности, интелигенцију, харизму, као и криминалну репутацију. Након иницијације, нови носилац највишег кривичног звања морао је да живи у складу са Лоповским закоником, а казна за кршење је често било сакаћење или смрт
Иако су криминалци и разбојници одавно постојали у Русији, Украјини, Грузији, Јерменији, Азербејџану, Киргистану, Естонији и Узбекистану, током револуције 1917. године и грађанског рата, оружане криминалне банде почеле су да се организују и јачају. Хаос у којем се нашло друштво искористиле су бројне банде за своје интересе. Убрзо су бандити постали толико моћни да су контролисали читаве делове друштва. Банде су имале свој жаргон, културу и законе. Годинама после револуције 1917. године, полиција и правосуђе су постепено обновљени у Совјетском Савезу, а бројне државне службе су успеле да потисну лоповски свет.
За време тоталне политичке репресије ,ради успостављања реда и контроле над затвореницима у Гулазима, из редова професионалних криминалаца појавила се посебна категорија, која је себе поставила као елиту и називала се лоповима у закону.
Дакле, лопови у закону формирани су као категорија елитних криминалаца за контролу затвореника у логорима. Сваки лопов је морао да се закуне на верност Кодексу „лоповске части и традиције“ и да живи по његовим правилима. Пошто је затворен у затвору, лопов не би требало да ради, забрањено му је да на било који начин сарађује са администрацијом установе. Вођени тим кодексом, лопови су организовали судове и водили своја посебна суђења. Статус лопова у закону потврђен је одређеним тетоважама, омогућавајући свим припадницима подземља да их препознају. Треба напоменути да ако је Комунистичка партија имала апсолутну власт над владом и друштвом, онда су лопови у закону имали монопол над злочинима.
Након распада Совјетског Савеза 1990-их, лопови у закону су преузели водећу улогу у руској криминалној хијерархији. Успели су да се инфилтрирају у највише политичке и економске слојеве и преузму команду над растућом криминалном мрежом која се ширила по постсовјетским земљама. Тек доласком председника Путина на власт моћ ових организација је почела да опада и нестаје а приче о људима са друге стране закона као и онима који су се борили против њих још увек испуњавају новинске ступце бројних руских медија.
Петар Ђурђев, историчар
Zanimljiva istorija sa Pecom: Kako se rodio rivalitet između ruskog Dinama i Spartaka
Преузмите андроид апликацију.
