У осмој сезони америчке анимиране серије „Симпсонови“, Хомер, после позамашног напијања, почиње да дува у алкотест. Уређај показује највиши степен интоксикације, означен као „Борис Јељцин“.
Склоност ка алкохолу будућег председника Русије нарочито је била видљива у његовим наступима у јавности, као и у међународним посетама. Очигледна зависност Јељцина можда је најбоље илустровала слабост нове Русије, након распада СССР-а.
Борис Николајевич Јељцин је још у раној младости развио склоност ка алкохолу, радећи на градилишту. Његов тадашњи колега је рекао да је Јељцин могао да попије читав литар вотке, а да већ у шест ујутру буде на послу, као да се ништа није догодило. У време док је био партијски функционер у Свердловском (Јекатеринбургу), Борис Николајевич је најрадије пио вотку.
На партијским састанцима пио је и коњак, који је тих дана био реткост и важио за главно пиће партијске номенклатуре. Након пресељења у Москву 1985. године, постао је љубитељ доброг јерменског коњака, који му је доношен директно из Јерменије.
Није тајна да је Јељцин волео да ужива у коњаку при крају радног дана. Још 1986. године, као први секретар Московског градског комитета, Јељцин је завршио у болници због хипертензије.
На прегледу је утврђено не само присуство алкохола већ и лекова против болова. Јељцин је непријатељски прихватио препоруке лекара да престане са злоупотребом алкохола и лекова, тврдећи да је здрав и да му нису потребна туђа предавања.
Наводи се да је Јељцин прешао са коњака на вотку 1993. године, када му се ситуација са гихтом погоршала. Неко му је саветовао да је гихт болест аристократа, а дешава се и онима који пију скуп алкохол – коњак, вино, шампањац.
Од тада је Јељцин почео поново да пије вотку, која је заменила коњак у бифеима Кремља. Године 1993-94, године су постале изузетно стресне за Јељцина (уставна криза, чеченски рат), а у то време почео је да пије још више.
На путовањима, Јељцин је понекад пио и виски, али, према речима његове супруге Наине, никада није волео пиво. Након што је задобио озбиљне проблеме са срцем, Јељцин је прешао на суво црно вино, преферирајући бургундске сорте.
Зависност из младости је добрим делом одредила деловање Јељцина и у будућим деценијама, а можда је у праву ова слабост утицала на доношење низа погубних одлука за Русију, али и читав свет.
Аутор: Петар Ђурђев
Zanimljiva istorija sa Pecom: Zašto je Jeljcin srušio kuću u kojoj su pobijeni Romanovi?
Преузмите андроид апликацију.
