Према предлогу Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, који је председник Александар Вучић предао српском члану Председништва БиХ Милораду Додику, предвиђено је да се српски језик и ћирилично писмо, као матично писмо обавезно употребљава у раду државних органа, градова и општина, установа, јавних предузећа и јавних служби.
Такође, предвиђено је да се овај закон употребљава у професионалним и струковним удружењима на националном и међународном нивоу, јавним и медијским установама и другим организацијама кад врше послове којима се уређује службена употреба језика и писама, као и да се рад у области образовања остварује на српском језику и ћирилици.
Бањалучки Глас Српске, који је имао увид у тај акт, пише да обавезна употреба српског језика и ћириличног писма обухвата и правни промет и укључује и исписивање назива, седишта, делатности, назива робе и услуга, упутстава за употребу, информација о својствима робе и услуга, гаранцијских услова, понуда, фактура, рачуна и потврда.
„Културне и друге манифестације које се финансирају или суфинансирају из јавних средстава морају имати лого исписан на ћириличном писму“, предвиђено је овим законом.
Поред тога, предвиђено је и оснивање савета за српски језик са задатком да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишлења ради унапређења тог стања.
Закон, пише Глас Српске, предвиђа и да се могу установити пореске и друге административне олакшице за привредне и друге субјекте који у свом пословању користе ћирилично писмо, што укључује и коришћење тог писма у електронским медијима и приликом издавања штампаних гласила.
Председница Удружења лектора Републике Српске Александра Савић каже да је закон добро осмишљен зато што говори о “закону о очувању и заштити ћириличног писма”, а не о “закону о употреби ћирилице”, али истиче да ће проблем бити у пракси у Републици Српској.
„Постоји разлика у уставима ових земаља, јер је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилично, док у Српској статус службеног писма имају и ћирилица и латиница. Решење за тај проблем у Републици Српској може да буде формулација “кад год се ради о српском језику, обавезна је употреба ћирилице““, рекла је Савићева.
Према њеним речима, интересантан је део у закону који се залаже за поштовање дијалекатске различитости, што до сада није био случај.
Нормативисти су се, каже, залагали за уједначен израз, поштовање акценатског стандарда, а сада поздрављају различитост, што је велики корак и јако похвално.
Она истиче да остаје велико питање латинице која је, како каже, саставни део наше културе и не треба је искључити.
Преузмите андроид апликацију.
