Закон о дигиталној имовини који уређује област дигиталне имовине и пословања у Србији ступио је данас на снагу, саопштено је из Владе и указано да је Србија међу првим земљама у свету које су, захваљујући усвајању овог закона, створиле регулаторни оквир за област дигиталне имовине.

Законом о дигиталној имовини омогућава се финансирање помоћу инвестиционих токена, унапређује и развија тржиште капитала коришћењем дигиталне технологије и јача се оквир за борбу против злоупотреба на тржишту дигиталне имовине, као и прања новца и финансирања тероризма.

Дигитална имовина, односно виртуелна имовина, према Закону, представља „дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити.
Две врсте дигиталне имовине: виртуелна валута и дигитални токен
Дигитални токени су посебно значајни као вид алтернативног финансирања младих и иновативних компанија и стартапова.
Виртуелне валуте, са биткоином као њеним најпознатијим представником на глобалном нивоу, јесу иновативна средства размене које не издају и не гарантују централне банке за разлику од обичног новца.

Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности су одређени као надзорни органи у Закону о дигиталној имовини
„Усвајањем Закона о дигиталној имовини показали смо још једном да Србија иде у корак са развојем ИТ технологија, са иновацијама и променама у дигиталном свету, постали смо део растућег сегмента дигиталне економије и чланица ретког клуба земаља које су свеобухватно регулисале ову област, међу којима су Француска и Малта“, указују из Владе.

Додају да регулисањем ове области, наша држава даје шансу, пре свега младима, да користе нове, алтернативне изворе финансирања, а који су сада законски регулисани и задржавамо их у Србији, где могу да остваре своје пословне, иновативне идеје.