Европски савет потвдио је пуну и недвосмислену посвећеност перспективи чланства Западног Балкана у ЕУ и позвао на убрзање процеса придруживања овог региона, наводи се у закључцима Европског савета о Украјини, проширењу и реформама.
Европски савет напомиње да је примио к знању наводе Европске комисије о новом Плану раста за Западни Балкан, који има за циљ да убрза социо-економску конвергенцију између Западног Балкана и ЕУ, засновану на строгим условима.
Како се истиче, Европски савет охрабрује Западни Балкан да убрза темпо реформи које су повезане са ЕУ и да унапреди регионалну економску интеграцију кроз заједничко регионално тржиште, засновано на правилима и стандардима ЕУ.
„Европски савет остаје посвећен унапређењу постепене интеграције између Европске уније и региона током самог процеса проширења, на реверзибилан и на заслугама заснован начин“, каже се у закључцима.
Подсећајући на декларацију из Гранаде, Европски савет је нагласио да је проширење геостратешко улагање у мир, безбедност, стабилност и просперитет.
„То је покретач за побољшање економских и социјалних услова европских грађана, смањење диспаритета међу земљама, и он мора да негује вредности на којима је Унија заснована“, наводи се у закључцима.
Напомиње се да и ЕУ и будуће државе чланице треба да буду спремне за приступање.
„Рад на оба колосека треба да напредује паралелно“, наводи се у закључцима.
Истакнуто је да земље које теже да постану чланице ЕУ треба да појачају своје напоре ка спровођењу реформи, посебно у области владавине права, и у складу на заслугама заснованом природном процесу приступања, и уз помоћ ЕУ.
Како се напомиње, ЕУ треба да, паралелно с тим, спроведе неопходне унутрашње основе и реформе, у складу са дугорочним амбицијама и начинима да их оствари и реши кључна питања која се односе на њене приоритете и политике, као и њену способност деловања.
„Ово ће учинити ЕУ јачом и ојачаће европски суверенитет“, оцењује се у закључцима.
Наводи се да је Европски савет, надовезујући се на пакет проширења Европске комисије од 8. новембра, донео одлуку о отварању приступних преговора са Украјином и Молдавијом и позвао Савет да усвоји одговарајуће преговарачке оквире, када се предузму релевантни кораци наведени у препорукама Комисије.
Наводи се и да је одлучио да Грузији додели статус земље кандидата, а да ће са Босном и Херцеговином отворити приступне преговоре када та земља оствари неопходан степен усклађености са критеријумима за чланство у ЕУ.
Европски савет је позвао Европску комисију да обавестио Савет о напретку најкасније у марту 2024. године, у циљу доношења одлуке о БиХ.
Када је реч о Северној Македонији, напомиње се да је ЕУ спремна да заврши почетну фазу приступних преговора са том земљом, чим она испуни обавезу да заврши са спровођењем уставних промена и позива Скопље да убрза тај процес.
Када је реч о реформама, Европски савет наводи да, како се Унија шири, успешна европска интеграција захтева да њена политика буде прикладне за будућност и финансирана на одржив начин, а заснована на вредностима ЕУ.
Каже се и да је потребно да институције ЕУ наставе да ефикасно функционишу.
Европски савет најавио је да ће се на предстојећим састанцима бавити унутрашњим реформама у циљу усвајања закључака о мапи пута за рад у будућности, до лета 2024. године.
Када је реч о Украјини, понавља се осуда рата у тој земљи, који, како се наводи, представља очигледно кршење Повеље УН.
Савет је потврдио непоколебљиву подршку Уније независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине у оквиру њених међународно признатих граница и „њено инхерентно право на самоодбрану“.
Европски савет потврдио је и непоколебљиву посвећеност Европске уније да настави да пружа снажну политичку, финансијску, економску, хуманитарну, војну и дипломатску подршку Украјини и њеном народу колико год је то потребно.
„Европска унија и њене државе чланице наставиће да се баве хитним војним и одбрамбеним потребама Украјине“, додаје се у закључцима.
Како се наводи, Европски савет посебно инсистира на важности благовремене, предвидљиве и одрживе војне подршке Украјини, посебно кроз Европски мировни фонд и Мисију војне помоћи ЕУ, као и кроз директну билатералну помоћ држава чланица.
Европски савет истакао је и да постоји хитна потреба да се убрза испорука пројектила и муниције, посебно у оквиру иницијативе од милион метака артиљеријске муниције, и да се Украјини обезбеди више система противваздушне одбране.
„Војна подршка и безбедносне обавезе биће обезбеђене уз пуно поштовање безбедносне и одбрамбене политике одређених држава чланица и узимајући у обзир безбедносне и одбрамбене интересе свих држава чланица“, додаје се у закључцима.
Наводи се да ће се наставити интензивни глобални напори и сарадња са Украјином и партнерима из свих региона света, како би се осигурала најшира могућа међународна подршка „свеобухватном, праведном и трајном миру“ и кључним принципима и циљевима украјинске мировне формуле.
„Русија и њено руководство морају бити у потпуности одговорни за вођење агресорског рата против Украјине и за друге најтеже злочине по међународном праву, као и за огромну штету проузроковану њеним ратом“, наводи се у закључцима.
У њима се додаје и да Европски савет подстиче напоре да се успостави трибунал за кривично гоњење, како се тврди, „злочина агресије против Украјине“, који би уживао најширу међурегионалну подршку и легитимитет, као и будући механизам компензације.
Европски савет поново је позвао Русију и Белорусију да хитно осигурају безбедан повратак у Украјину „све противправно депортоване и пребачене украјинске деце и других цивила“.
Наводи и да је ЕУ одлучна да додатно ослаби способност Русије да води рат, укључујући кроз даље јачање санкција, и кроз њихову пуну и ефикасну примену и спречавање њиховог заобилажења, посебно за робу високог ризика, у блиској сарадњи са партнерима и савезницима.
Осудио је континуирану војну подршку рату коју, како наводи, пружају Иран, Белорусија и Северна Кореја и апеловао на све земље да не пружају материјалну или другу подршку руском рату.
„Европска унија ће наставити интензиван рад са партнерима на сузбијању лажних руских наратива и дезинформација о рату“, додаје се у закључцима Европског савета.
Наглашава се важност безбедности и стабилности у Црном мору и да је од виталног значаја да украјински извоз житарица буде одржив и да стигне до светских тржишта.
У закључцима се напомиње да ће ЕУ наставити да подржава Молдавију и Грузију у решавању изазова са којима се суочавају као последицом рата у Украјини.
Европски савет навео је да подржава закључке Савета за опште послове ЕУ о проширењу, који су донети 12. децембра, али није поменуо Србију, која је део тих закључака.
У закључцима Савета за опште послове ЕУ, у делу о Србији, тражи се од Европске комисије и високог представника ЕУ да хитно предложе Савету, пре краја јануара 2024. године, измене и допуне мерила за Поглавље 35 приступних преговора Србије како би се, како се наводи, „одразиле обавезе Србије“ које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији односа и његовог имплементационог анекса.
У закључцима Савета за опште послове се наводи да ће напредак Србије у области владавине права и нормализација односа са Приштином наставити да одређују укупни темпо преговора о приступању Србије ЕУ.
Београд и Приштина позивају се да у потпуности поштују и спроводе све обавезе, без даљег одлагања и предуслова, што укључује оснивање Заједнице српских општина.
Преузмите андроид апликацију.
