Скрининг на рано откривање рака плућа у Србији се једино спроводи у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици, већ дуже од од две године, а до сад је прегледано 4.354 особа у ризику, приликом чега је код њих 52 откривен карцином плућа, речено је са тог Института.
Скрининг програм подразумева откривање карцинома плућа помоћу нискодозног скенера, уз помоћ којег се могу приказати мање туморске сенке, које није могуће видети уобичајеним дијагностичким поступцима, као што је рентген, објаснио је управник клинике за торакалну онкологију, Института за плућне болести Војводине Горан Стојановић.
Он истиче да се код више од 70 одсто пацијената, рак плућа открије у последњем стадијуму, када су шансе за преживљавање готово исцрпљене, и наводи да је управо ту значај скрининга.
„Скринингом су обухваћене су високоризичне групе, а информацију о самом скринингу пацијенти добијају од својих изабраних лекара у ‘Дому здравља Нови Сад’. Скрининг је препоручен особама узраста 50-74 године, које су у ризику да оболе од рака плућа. У ту групу спадају активни пушачи и бивши пушачи ако су престали да пуше пре мање од 10 година, са преко 30 пакло-година или 20 пакло-година, уз присутне друге коморбидитете или позитивну породичну анамнезу карцинома плућа. Особе које испуњавају услове за укључивање у скрининг уз помоћ здравствених радника у дому здравља попуњавају електронски упитник, који обухвата основне социодемографске податке, податке о хроничним болестима, пушачком статусу и дужини пушачког стажа и потписују информисану сагласност за снимање грудног коша“, појаснио је он.
Овом методом у Војводини је у периоду од 20. септембра 2020. до 1. августа 2023. прегледано 4.354 пацијената, а код 52 је откривен карцином плућа.
Такође, Стојановић износи и податке да је дијагностиковано укупно 30 пацијената са бенигним променама и 54 пацијента са променама малигне етиологије, од чега 52 је имало карцином плућа.
„Са раком плућа у првом и другом стадијуму болести откривено је 51,9 одсто пацијената, 19,2 одсто је било у трећем стадијуму, 25 одсто у четвртом и 3,8 одсто карцинома је било неутврђеног стадијума. Од почетка спровођења скрининга, од укупног броја потврђених пацијената са карциномом плућа, 11 пацијената је преминуло. Велика већина преминулих је била у четвртом стадијуму болести у време постављања дијагнозе, 18,2 одсто у трећем стадијуму болести, док је један пацијент био у другом стадијуму болести“, казао је он.
Институт за плућне болести Војводине је највећа пулмолошка кућа у региону, како по капацитету, тако и по обиму самог лечења, броју операција и броју прегледа, каже директор тог института др Илија Андријевић.
„Годишње се овде лечи преко 7.000 пацијената, а имамо више од 60.000 прегледа и по томе смо водећа установа у региону. Малигне болести плућа су водећи узрок морталитета у свету, а имајући то у виду, Институт је управо борбу против рака плућа поставио као приоритет“, истакао је директор института.
У Дневној болници Института за плућне болести Војводине свакодневно се апликује онколошка системска терапија за пацијенте који имају карцином бронха, а она обухвата класичну хемиотерапију, али и новије облике лечења као сто су циљана терапија и имунотерапија.
Начелница Дневне болнице Далиборка Бурсаћ изјавила је да је у периоду од 1. јануара до 20. августа ове године око 4.000 пацијената примало је терапију, односно хемиотерапију, имунотерапију, биолошку терапију, лечење нуспојава, симптоматску терапију, док је у истом периоду прошле године тај број износио око 3.200.
Према њеним речима лечењем су обухваћени пацијенти са свим стадијумима карцинома бронха, од првог до четвртог, док се код пацијената у раном стадијуму ови облици лечења комбинују са оперативним лечењем, као и радиотерапијом, док је у локално узнапредовалом и метастатском стадијуму циљ лечења продужење преживљавања, смањење тегоба и побољшање квалитета живота.
„Ово се најбоље постиже применом иновативних облика лечења, тако да су наше жеље да ову терапију добије што већи број пацијената. Увођењем молекуларног тестирања као рутинског елемента дијагностичког поступка значајно се повећава број пацијената који примају иновативну терапију. Код нас се на овај начин лечи од 200 до 250 и то су углавном пацијенти са метастатском болешћу“, рекла је Бурсаћ.
Оља Ћоровић из Удружења „Пуним плућима“ поручила је да је циљ да се скрининг програм прошири на целу Србије и тиме спрече фаталне последице карцинома плућа, који данас помоћу савремених терапија, подсећа она, може да постане хронична, а не смртоносна болест.
„Надам се да ће се скрининг проширити прво у Београд, а затим да се спусти и ка југу Србије. Сркининг је јако значајн за рано откривање и самим тим даљи ток болести“, казала је Ћоровић.
Pred početak školske godine,apel ABS roditeljima i vozačima za bezbednost dece
Преузмите андроид апликацију.
