Ветар пружа снажан, чист и одржив алтернативни извор енергије, а у последња три дана, захваљујући овом виду обновљиве енергије Србија није увозила струју.
![ветропарк](https://gradskeinfo.rs/wp-content/uploads/2022/09/vetrenjaca-vetro-park-1-izvor-Vojvodina-uzivo-1-506x620.jpg)
Србија је захваљујући енергији ветра успела да произведе 4 до 7 одсто више струје из наших капацитета, па је чак успела да и извезе део струје, изјавила је ресорна министарка Михајловић.
С обзиром на то да је сукоб у Украјини показао да ће се део западног света све више удаљавати од фосилних горива, алтернативни извори енергије ће постати саставни део снабдевања електричном енергијом.
Министарство науке и заштите животне средине је спровело студију о глобалној процени енергетског потенцијала ветра у Србији.
Први ветропаркови у нашој земљи изграђени су тек у последњих неколико година. И док смо донедавно имали само један ветропарк у Тутину од 500kw, током прошле године пуштена су у рад још два ветрогенератора укупне снаге 16,5 mw.
У међувремену Влада Републике Србије дала је зелено светло за изградњу ветроелектрана у Ковину, Ковачици, Кули, Алибунару, Пландишту и Вршцу. Ипак, изградња великих ветропаркова у Србији очигледно припада будућности.
Енергетске руже ветра дају више информација од стандардних ружа смерова и брзине ветра. Ветрови различитих смерова имају различиту структуру брзина и самим тим различиту енергију. Конкретно, кошава је врло турбулентан ветар са великим колебањем брзина, али са већом средњом брзином од осталих смерова.
Како ради турбина на ветар?
![ветропарк](https://gradskeinfo.rs/wp-content/uploads/2022/09/Tan2022-9-17_131831232_1-3-506x620.jpg)
Иако су конструисане коришћењем веома напредне технологије и инжењерских техника, метода коју ветротурбине користе за производњу електричне енергије је прилично једноставна. Било да говоримо о малим микро-турбинама које се користе за напајање стамбених кућа, или о гигантским структурама. Све ветротурбине користе исти механички принцип за производњу електричне енергије.
Постоје две врсте ветротурбина: ветротурбине са хоризонталном осом и турбине са вертикалном осовином.
Најобичније комерцијалне ветротурбине су ветротурбине хоризонталне осе. Ове турбине су сличне ветрењачама и имају три лопатице причвршћене за торањ. К
ада већина људи помисли на енергију ветра, они замишљају ветротурбине са хоризонталном осом.
Које су предности енергије ветра?
Постоје значајне економске и еколошке користи које се могу добити од енергије ветра.
Пошто производи електричну енергију без загађења, енергија ветра је најчистији облик енергије. Емисије CО2 узроковане производњом и уградњом турбине на ветар могу се неутрализовати у првој години рада.
Као и соларна енергија, енергија ветра је потпуно одржив начин производње електричне енергије. Пошто је ветар неисцрпан, бесплатан ресурс, електрична енергија коју производе ветротурбине је јефтина у поређењу са другим изворима. Једном инсталиране, ветротурбине имају ниске оперативне трошкове и захтевају минимално одржавање током свог животног века.
Такође, постоје многе макроекономске предности енергије ветра. Инсталирањем ветроелектрана, земље могу смањити своје трошкове енергије и постати енергетски одрживе. Индустрија енергије ветра је одговорна за отварање великог броја нових радних места широм света, посебно у земљама у развоју. Како се инвестиције у ветропаркове повећавају, број људи запослених у индустрији ветра ће расти.
Предности су:
- Веома чист облик енергије
- Одрживи начин производње електричне енергије
- Ветар као бесплатан ресурс
- Отварање бројних радних места
- Није потребно сложено одржавање
- Смањени трошкови енергије
- Снага ветра омогућава самоодрживост
Када се укључују ветротурбине?
Ветротурбине почињу да производе енергију када брзина ветра достигне између 9,66 и 14,48 километара на сат.
![ветропарк](https://gradskeinfo.rs/wp-content/uploads/2022/09/iStock-Wind-Turbine-Farm-min-1024x683-1-506x620.jpg)
Турбине на копну, имају темељ који је обично бетонски блок, често скривен испод земље. Имају такозвану кулу, чији су торњеви направљени од цевастог челика да би се смањио отпор и могу бити високи од три до преко 110 метара. Торњеви морају бити високи најмање колико је пречник лопатица турбине које се окрећу и обично су два до три пута већи од пречника лопатица.
Лопатице ветрогенератора имају аеродинамичан дизајн профила. Оштрице нису чврсте, већ шупље и најчешће су направљене од композитних материјала за максималну лакоћу и снагу.
Смештена на врху торња, гондола садржи електромеханички систем ветротурбине, и по потреби могу да садрже преко 1.500 одвојених компоненти, и буду дуже од 15 метара и теже од 300 тона.
Генератори ветрогенератора се налазе унутар гондоле и претварају кинетичку енергију коју производе лопатице ротора које се окрећу у електричну енергију. Ветрогенератори се разликују од других генератора јер морају да се носе са извором обртног момента који стално варира.
Преузмите андроид апликацију.