Захарија Стефановић Орфелин (Вуковар, 1726 — Нови Сад, 19. јануар 1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. године, у периоду после Бечког рата 1683–1699. Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века.
Захарија Орфелин био је аутор првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце.
Друго издање објављено је 1797. Аутор је и првих уџбеника латинског језика. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (Венеција, 1772.) у коме је видео просвећеног монарха, филозофски идеал 18. века. Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783, где уз стандардне календарске податке даје и обимно поглавље о астрономији.
Међу најзначајнија Орфелинова дела убраја се „Славеносербски магазин“ штампан у Венецији 1768. Замишљен је као часопис, односно то је први часопис на читавом словенском југу.
Изашао је само један број. У предговору у виду манифеста Орфелин износи основну идеју грађанске просвећености, идеју демократизације културе, да наука треба да служи потребама обичног човека, а књижевност и филозофија да изађу из уског круга учених људи и да постану доступни свима. То је прва српска световна и грађанско-просветитељска књига.
Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, аутор је више дела у бакрорезу. Седамдесетих година 18. века изабран је за почасног члана Уметничке академије у Бечу.
Умро је 19. јануара 1785. године у Новом Саду. Сахрањен је при цркви Св. Јована Претече.
Преузмите андроид апликацију.
