Punih 20 godina je doktoru istorije, književniku itd. ili bolje rečeno „multimedijalnom“ Žarku Dimiću bilo potrebno da, kopajući po arhivama, tavanima i podrumima, buvljacima i sećanjima starih Karlovčana, sklopi čudesni mozaik o ljudima koji su nekada živeli i stvarali u Karlovcima i, između ostalog, bavili se i slikarstvom, litografijom, stripom ili umetničkom fotografijom.
Sve to, dela 21 zaboravljenog umetnika, među kojima je jedan (Boža Airaldi) živ, pretočeno u raskošno ilustrovanu monografiju „Zaboravljeni karlovački slikari“, Dimić je u subotu predstavio svojim sugrađanima u punom amfiteatru Kulturnog centra „Karlovačka umetnička radionica“.
Posebna draž ovog kulturnog događaja je bila u kazivanju samog autora kako je, sa strašću istraživača i vrsnog kolekcionara, nekad uz pomoć „komedijanta slučaja“, a nejčešće uz dobru volju svojih sugrađana, dolazio do fotografija, prepiske, i porodičnih arhiva – dokaza koji potkrepljuju i dodatno osvetljavaju poneke zagonetne ljude koji su živeli u našem „gradu svetnioniku“.
„U Karlovcima i danas postoje mnogobrojne legende i pominju se čudesne i „misteriozne“ ličnosti. Ova karlovačka mitologija je donedavno najvećim delom počivala na ruskim emigrantima, kojih je ovde do Drugog svetskog rata bio priličan broj“, navodi Dimić u svom delu.
Međutim, najzagonetnija ličnost kojom se monografija bavi je, reklo bi se, najuspešniji zaboravljeni karlovački slikar, Emil Krenajz (1872-1954).
Svojevremeno generalštabni pukovnik austrougarske vojske, tokom Prvog svetskog rata zadužen za „specijalne operacije“ je, po svemu sudeći, Vladimira Iliča Lenjina, opskrbljenog sa kovčezima zlata, oklopnim vozom prevezao u Rusiju da sruši carstvo Romanovih.
U svom istraživačkom pohodu Dimić je u skromnoj zaostavštini Krenajza pronašao fotografiju tog oklopnog voza, koju je načinio sam Krenajz, a Dimić je objavljuje u monografiji.
Zagonetni karlovački slikar je vreme između dva svetska rata proveo u Beogradu, gde je bio direktor Dunavskog parobrodnog društva iz Beča, i Sremskim Karlovcima. Penzionerske dane je proveo u Sremskim Karlovcima sa urednom pukovničkom penzijom vlade FNRJ.
Iza nekih junaka Dimićeve knjige nije ostalo ništa – ni kuće, ni potomci, tek po neko njihovo platno, crtež ili fotografija, ali sada će, trajno zabeleženi ostati u Dimićevoj monografiji, koja ostaje i kao izazov budućim istraživačima da neke od navedenih biografija dodatno istraže.
Međutim, iza nekih od njih su ostali ugledni potomci koji čuvaju uspomene na svoje pretke. Sestre Julijana i Đurđinka Konstatntinović, učesnice promocije, su s ponosom istakle da su njihovi dedovi bili Bogoljub i Spasoje Konstantinović, članovi ugledne trgovačke porodice, čiji su izloženi crteži zauzeli dobar deo zida Kulturnog centra.
I braća Konstantinović su se slikarstvom bavili uzgred, a život ih je od Karlovaca, preko Beča i Galicijskog fronta, odveo do Vladivostoka, Kine i Amerike.
Među karlovačkim zagonetnim likovima ostaće i slikarka Irma Poturičić (1866-1939), koju će, po svedočenju Dimića, čuveni naš akademik, svojevremeno karlovački đak, a potom i počasni građanin, Dejan Medaković označiti kao svoju prvu ljubav koja „zaborava nema“.
Da sve ne ostane na „mrtvim slikarima“, Dimić je svojom monografijom i izložbom skrenuo pažnju i na svog talentovanog sugrađanina Božidara Airaldija, koga je boemska crta i životna kolotečina“na relaciji dom-kafana-posao“ skrajnula sa puta slave i uspeha.
Predstavljanje i prisustvo Bože Airaldija , koga Karlovčani znaju kao „Božu Kobasicu“, je izmamilo gromoglasan aplauz učesnika promocije.
Svi oni koje je Dimić u svojoj monografiji i riznici sačuvao više neće biti zaboravljeni, a dr Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, ostaje – institucija za sebe.
Na umetničkoj koloniji u Krčedinu, Pero Zubac otkriva bistu Miki Antiću
Preuzmite android aplikaciju.
