У области енергетике потребне су бројне реформе, промена наших навика, али и огромна улагања, чак између 16 и 30 милијарди евра наредних година, поручио је данас председник Александар Вучић, наводећи да нема лаких ни једноставних решења, али да се све то мора предузети, јер ћемо се у супротном суочити са катастрофом.
За све владе у региону, једно од најважнијих питања је напредак у сектору енергетике, истакао је Вучић на скупу о могућностима улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану.
Он је рекао да је ове године констатовано да у Србији постоје дубоки суштински проблеми, и то не само када је реч о диверзификацији снабдевања гасом и нафтом, већ када је реч о нама, нашем старомодном приступу, старим техонлогијама у термоелектранама.
Такође, додао је да ничег новог нема ни када је реч о хидропотенцијалима, и да држава није у позицији да повећа проценат обновљивих извора енергије у укупној понуди и потрошњи.
„То значи да ћемо морати да спроведемо много реформи, да променимо навике и да радимо на прилично другачији начин“, нагласио је председник Србије.
Зато смо, каже, и замолили партнере из Норвешке, али и Британије да помогну, додајући да су норвешки партнери били од велике помоћи, и после неколико месеци током којих су помно пратили ситуацију у Србији, имају краткорочне, средњорочне и дургорочне предлоге и постављене приоритете, када је реч о томе шта треба да урадимо.
„Нема лаких, ни једноставних одлука, али мораћемо што пре да радимо, иначе ћемо да се суочимо са катастрофом. Када видите бројеве, новац који ћемо морати да уложимо у наш енергетски сектор, и ако узмемо три норвешка предлога за наредних 10, 15 или 20 година, биће потребо између 16 и 17 милијарди до чак 32-33 милијарде евра“, нагласио је Вучић.
То, додао је, значи да је најважније питање за све владе у региону да постигну напредак у оквиру енерегетског сектора и да нема ничег важног у тој мери, осим здравства,
„Морамо и наше преносне системе много боље да повежемо, интерконекторе гасне, нафтоводе, а ово је прилика за стране инветситоре, али и за све нас, да повећамо ниво БДП-а, стопу раста, уз истовремено тежак изазов да се задржи фискална стабилност“, рекао је Вучић.
Председник је указао и да је припремљен буџет за следећу годину, са ММФ-ом, којим је предвиђен дефицит од 3,3 до 3,4 одсто, што, истиче, „није добро, али је релативно ок“.
„Од тога, 45 одсто иде на нашу расходну страну, када је реч о снабдевању енергентима, што показује колико је то постало важно“, рекао је он.
Напоменуо је да ће Србија и данас потрошити више од 2,5 милиона евра, за увоз струјом са еврсопке мреже.
„То показује да крваримо, јер то није ситан новац, а биће још горе током зимр. То значи да ћемо морати да променимо структуру енергетског сектора, да имамо више обновљивих извора енергије, а не само да се ослањамо на угаљ и хидропотенцијале, што ћемо морати да унапредимо. Не данас или сутра, али убудуће ћемо свакако то морати да ставимо на економско тржиште, а да цене не буду социјална категорија за политицаре“, рекао је Вучић.
Поручио је инвеститорима да су добродошли у Србију, а амбасадорима захвалио на подршци.
„Можемо много тога заједно да урадимо, имамо много идеја, и данас ћемо разговарати, да проширимо идеје, на све у регоину. Неки кажу да је то 5+1, неки би рекли шест земаља, али како год да кажемо, морамо да радимо заједно, иначе нисам сигуран шта нас чека. Прегураћемо ову зиму али нико не зна шта ће бити следеће, која ће бити тежа и окрутнија него што смо очекивали“, упозорио је Вучић.
Уз захвалност свим учесницима скупа, изразио је очекивање да ће заједнички стићи до решења, за бољу будућност свих.
На конференцији учествују и премијери Албаније, Северне Македоније и Црне Горе Еди Рама, Димитар Ковачевски и Дритан Абазовић, те председавајући Већа министара БиХ Зорана Тегелтије.
Скуп су организовале амбасаде Норвешке у Београду и Сарајеву у сарадњи са Нордијском пословном алијансом, Пословном асоцијацијом Норевешка-БиХ и норвешким партнерима за сарадњу у области енергетике.
Преузмите андроид апликацију.
