Председник Србије Александар Вучић допутовао је у Осло, где ће сутра и у уторак разговати са највишим званичницима Норвешке.
Вучић ће се током посете састати са краљем Харалдом Петим, председником Владе Норвешке Јунасом Гаром Стереом и председником парламента Масудом Гараханијем.
Током посете, председник Вучић ће се срести и са норвешким привредницима из енергетског сектора.
Посета председника Србије уследила је након скупа лидера Западног Балкана о улагањима у обновљиве изворе енергије.
Тај скуп је организовао председник Вучић 17. новембра заједно са Норвешком, под називом „Могућности улагања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану“.
Учествовали су, поред Вучића, и премијери Албаније, Северне Македоније и Црне Горе, Еди Рама, Димитар Ковачевски и Дритан Абазовић, председавајући Већа министара БиХ Зоран Тегелтија, као и заменик министра енергетике и специјани изасланик председника Владе Норвешке Андреас Ериксен.
Вучић је том приликом истакао да су у области енергетике потребне бројне реформе, промена наших навика, али и огромна улагања, чак између 16 и 30 милијарди евра наредних година, као и да нема лаких ни једноставних решења, али да се све то мора прездуети, јер ћемо се у супротном суочити са катастрофом.
За све владе у региону, једно од најважнијих питања је напредак у сектору енергетике, истакао је Вучић.
Он је рекао да је ове године констатовано да у Србији постоје дубоки суштински проблеми, и то не само када је реч о диверзификацији снабдевања гасом и нафтом, већ када је реч о нама, нашем старомодном приступу, старим техонлогијама у термоелектранама.
Такође, додао је да ничег новог нема ни када је реч о хидропотенцијалима, и да држава није у позицији да повећа проценат обновљивих извора енергије у укупној понуди и потрошњи.
„То значи да ћемо морати да спроведемо много реформи, да променимо навике и да радимо на прилично другачији начин“, нагласио је председник Србије.
Зато смо, казао је, и замолили партнере из Норвешке, али и Велике Британије да помогну, додајући да су норвешки партнери били од велике помоћи, и после неколико месеци током којих су помно пратили ситуацију у Србији, имају краткорочне, средњорочне и дургорочне предлоге и постављене приоритете, када је реч о томе шта треба да урадимо.
Председник Србије је и током боравка у Прагу рекао да Србија заједно с Норвежанима припрема енергетску стратегију, а пре неколико дана је и министар финансија Синиша Мали рекао да је завршена студија о даљем развоју енергетског сектора у Србији која је рађена са једном норвешком компанијом и да ће наредних недеља бити донета одлука о правцу у којем ће енергетски сектор бити развијан.
„Наредних пар недеља ћемо да одлучујемо о томе који ћемо сценарио да усвојимо. Потребно је да се милијарде уложе у енергетику, али је ова криза покажала да, осим здравства и производње хране, трећи најважнији стуб суверенитета и развоја замље у будухцости је енергетика, тако да ћемо се веома озбиљно посветити томе“, рекао је Мали.
Ериксен је на конференцији у Београду 17. новембра позвао земље Западног Балкана да сарађују у области енергетике и налажењу решења за увођење већег степена обновљивих извора енергије (ОИЕ), као и постизању циљева зелене трензиције.
Он је понудио помоћ Норвешке, њених компанија и искуства које имају у тој области као земља која 90 одсто својих потреба за енергијом задовољава из ОИЕ.
Нагласио је да је блиска сарадња земаља у региону са фокусом на размени енегената неопходна.
Ериксен је рекао како зелена транзиција мора да буде фер процес за који морају да буду пронађена одржива решења и додао да то може да се постигне само у отвореном дијалогиу земаља региона уз међусобно поверење и посвећеност.
Ериксен је тада најавио да ће председник Вучић за две недеље посетити Норвешку, како би тамо били настављени разговори о сарадњи и области ОИЕ.
Влада Србије је у септембру потписала уговор с норвешком фирмом „Рyстад Енергy“ о консултантским услугама за унапређење енергеског сектора Србије.
Норвешка има велике резерве нафте и природног гаса у Северном и Норвешком мору, а обилује и минералима и шумама, и у великој мери користи и хидроенергију.
Такође, један је од лидера у зеленој транзицији и коришћењу обновљивих извора енергије.
Норвешка је највећи европски добављач гаса и велики светски произвођач нафте и у тој земљи очекују да ће наредне године производити 4,3 милиона барела нафте дневно, што је за 200.000 барела нафте више него у овој години.
У 2021. робна размена између Србије и Норвешке је износила 142,64 милиона евра (извоз 26,1 милиона евра, а увоз 116,54 милиона евра).
У 2020. робна размена је износила 68,11 милиона евра (извоз 18,71, а увоз 49,41 милиона евра).
Највећи домет сарадње Србије и Норвешке остварен је у области инвестиција у износу од 1,36 милијарди евра.
Норвешка је један од највећих билатералних донатора у Србији – различитим програмима помоћи, кроз донације и техничку помоћ у протеклих 15 година обезбедила је око 216 милиона евра развојне помоћи.
Туристичка организација Београда друга у свету по успешности, први Лондон
Преузмите андроид апликацију.
