Рударство је дубоко укорењено у историју наше државе још од средњег века, па до дана данашњег, а биће и наша будућност, изјавио је председник Владе Србије Милош Вучевић приликом данашње посете Јавном предузећу за подземну експлоатацију угља Ресавица.
Председник Владе се са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић спустио у јаму „Равна река“ у склопу Ресавице и разговарао са запосленима поводом Дана рудара, који се у Србији свечано обележава од 1955. године, у знак сећања на велики штрајк рудара у Сењском руднику, започет 6. августа 1903, када су се рудари први пут организовано супротставили зарад заштите својих права.
Честитајући рударима њихов празник, премијер је истакао да Србија дугује захвалност и обавезу према 38.000 рудара, који генерацијама мукотрпно раде у тешким условима.
Нико нема право да их потцењује, да их унижава и нико нема право да им забрањује да раде. Захваљујући овим радницима и рударима, можемо да напунимо наше мобилне телефоне, раде нам сви кућни уређаји, компјутери, јер имамо струју. Ко год тврди другачије, лаже и обмањује грађане Србије. Ми нећемо да спроводимо политику која ће да забрани овим људима да раде, да живе, а рударство је развојна шанса Србије и верујем да су нам богом дани сви природни ресурси и природна богатства које имамо, казао је Вучевић.
Премијер је подсетио да на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства још од средњег века.
Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, донео је још 1412. године Закон о рударству. Србија је имала руднике баш овде где се налазимо, то је део нас и држава нам је на овоме настајала. Нама то припада и немамо право да изгубимо шансу да се развијамо, рекао је Вучевић.
Додао је да је задовољан храброшћу и марљивошћу рудара, али да није задовољан висином њихове плате, иако је ове године повећана 10 одсто.
Да нема државе, Ресавица не би радила, а желим да имамо снаге да у наредном периоду инвестирамо у боље услове рада, да зановимо опрему која је стара чак и 40 година. За све друге пројекте тек када се добију све гаранције за здравље људи, онда ћемо да причамо и о њима, када добијемо гаранције да није угрожена природа, онда ћемо да причамо и о експлоатацији, поручио је премијер.
Иначе, Јавно предузеће за подземну експлоатацију угља Ресавица, које је премијер данас посетио са министарком рударства и енергетике, формирано је 1992. године обједињавањем девет рудника угља са подземном експлоатацијом у јединствено предузеће за производњу угља на територији Републике Србије. У рудницима Вршка Чука, Ибарски рудници, Рембас, Боговина, Соко, Јасеновац, Штаваљ, Лубница и Алексинац, ЈП ПЕУ Ресавица сваке године произведе више од пола милиона тона веома квалитетног угља, а у првим седам месеци ове године производња је повећана за четири одсто у односу на исти период прошле године.
У Бору и Мајданпеку данас ће бити организован богат програм
У Србији се данас обележава Дан рудара у знак сећања на велики штрајк рудара у Сењском руднику, који је почео 6. августа 1903, када су се рудари први пут организовано супротставили зарад заштите својих права.
Поводом Дана рудара, који се у Србији свечано обележава од 1955. године, у Бору и Мајданпеку данас ће бити организован богат програм, најављују из Самосталног синдиката металаца Србије и из компаније Србија Зиђин Копер.
Самостални синдикат металаца одржаће свечаност у хотелу „Албо“ у Бору док програм свечаности које су и ове године, у сарадњи са градском управом Бора, припремиле две Зиђинове компаније, почиње традиционалном рударском будилицом која ће овога јутра проћи свим већим градским улицама и насељима.
На платоу Дома културе је у организацији Србија Зиђин Копер и Народне библиотеке Бор приређена изложба фотографија „Зелени хоризонти: Уметност одрживог рударства“, док Музеј рударства и металургије у холу хотела „Језеро“ припрема изложбу „Савремена скулптура у бронзи“.
Туристичка организација Бора ће на Борском језеру, организовати традиционалну изложбу сувенира, рукотворина и предмета старих заната, која ће бити продајног карактера.
Најављено је да ће у официјелном делу најбољим радницима Србија Зиђин Копер и Србија Зиђин Мајнинг бити додељена награда „Инжењер Шистек“, највише признање које се уручује за допринос развоју компаније, а које је установљено 1968.
Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић упутио је писмо рударима у којем је навео да Дан рудара није само прилика да се прослави та професија, већ и да се осврне на све изазове и постигнућа која су обликовала ту професију.
„Рударство је срж наше економије и културе, а ви сте ти који својим трудом и посвећеношћу доприносите развоју и напретку наше земље. Ваша храброст и одлучност суочени са свакодневним изазовима, заслужују наше најдубље поштовање. Сваки од вас игра кључну улогу у осигуравању да ресурси које износимо из земље буду коришћени на одржив и одговоран начин“, навео је Марковић.
Он је у писму навео и да борба за сигурност и достојанство на радном месту никада не престаје.
„Као синдикат наставићемо да се залажемо за све што је потребно како бисмо осигурали да сваки рудар има сигурно и достојанствено радно окружење. Верујемо да је сваки радник заслужио право на сигурност, праведну надокнаду и поштовање, и учинићемо све што је у нашој моћи да то постигнемо“, рекао је Марковић.
Он је рударима пожелео срећу, здравље и просперитет.
„Нека вам Дан рудара донесе радост и понос на све што сте постигли. Уједињени, можемо превазићи све препреке и наставити да се боримо за бољу будућност за све нас“, поручио је Марковић рударима уз рударски поздрав „Срећно!“
У најстаријем руднику за експлоатацију угља у Србији, Сењском руднику, 6. августа 1903. на педесетогодишњицу рудника, дошло је до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла њих тројице и несреће која се претходно догодила.
Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан „олај“ за светиљке, односно уопште побољшане услове за рад.
Пре прихватања 6. августа као Дана рудара, након Другог светског рата, у Србији су рудари обележавали као еснафски празник, славу, односно заштитника Светог Прокопија и црква у Сењском руднику посвећена је том свецу.
Иако је рударство у обновљеној Србији заживело тек половином 19. века, на овом простору постоје веома озбиљне традиције успешног рударства у средњем веку.
У средњовековној Србији постојали су чувени рудници познати на ширем европском простору као Ново Брдо, Брсково, Рудник и други.
Још првих деценија 15. века Србија је била међу највећим произвођачима сребра у Европи, које је тада у односу на злато имало битно вишу вредност него данас.
Релативно богатство и привредна снага оновремене Србије потицали су одатле.
Богатство Дубровника такође је изворно потицало од трговине рудом из Србије, посебно од прераде гламског сребра.
Још средином 13. века, у време краља Уроша И (1243 – 1276) у Србију се досељавају Саси, рудари немачког порекла, из Ердеља, тада Угарска, како би радили на рударској производњи.
О значају и обиму те делатности сведочи и постојање посебних правних споменика. Сачуван је тако „Рударски законик“ Деспота Стефана, обиман правни документ који је регулисао бројне области рада и живота рудара у Србији 15. века.
Predsednik Vučić danas obilazi radove na izgradnji Nacionalnog stadiona u Surčinu
Преузмите андроид апликацију.
