Мандатар за састав Владе Србије Милош Вучевић рекао је данас да ће један од главних приоритета нове владе бити подизање и очување животног стандарда грађана кроз економско јачање и напредовање, као и смањење стопе незапослености и повећање плата и пензија.
„Јака економија је предуслов за подизање животног стандарда грађана, а Србија је упркос изазовима успела да очува макроекономску стабилност и ојача своју економију. Адекватном економском политиком у сложеним међународним околностима остваривали смо кумулативни реални раст економије у периоду од 2018. до 2023. године од 22,4 одсто, што је међу најбољим резултатима у Европи“, рекао је Вучевић.
Вучевић је рекао да је 2012. БДП био 33,7 милијарди евра, а на крају 2023. године БДП Србије достигао чак 69,5 милијарди евра.
„До 2027. године очекујемо да БДП нарасте до 94,2 милијарди евра, а ако будемо добро радили, можда и до 100 милијарди евра. То је више него три пута свега што смо стварали за само 15 година. Јавни дуг нам је на нивоу 47,7 одсто БДП-а на крају марта, док је јавни дуг Еврозоне у четвртом кварталу 2023. године износио 88,6 одсто БДП-а. Најзадуженије земље Европске уније у четвртом кварталу 2023. године су биле Грчка, Италија, Француска, Шапнија“, рекао је Вучевић.
Стопа запослености у 2023. години, рекао је Вучевић износила је 50,5 одсто, а незапосленост је била 9,1 одсто, што је за 0,3 одсто мање у односу на четврти квартал 2022. године.
„Очекујемо да незапосленост 2027. године буде осам одсто. Пред нама је важан задатак да незапосленост држимо на нивоу између 7 и 9 одсто. Просечан број регистрованих запослених у 2023. године је износио 2.306.955 лица. Данас имамо 450.000 више формално запослених него у периоду пре 2012. године. Просечан број формално запослених у фебруару 2024. године је износио 2.311.258 лица“.
Вучевић је рекао да је просечна плата у јануару 2024. године износила 95.836 динара, односно 818 евра, а у односу на јануар 2023. године просечан нето зарада у јануару 2024. године је номинално већа за 15,8 одсто, а реално за 8,8 одсто“.
„Просечна нето зарада у 2023. години износи 86.000 динара, односно 734 евра. У односу на 2022. годину, просечна нето зарада прошле године номинално је већа за 14,8 одсто . Од 1. јануара повећена је минимална зарада за 17,8 одсто, и то значи да минимална зарада сада износи 47.154 динара, односно просечно 400 евра месечно. Минимална зарада је 2010. године износила 15.805 динара, а ове године први пут прешла 400 евра, док се очекује да до 2027 године буде 650 евра“, рекао је мандатар.
Вучевић је рекао да је Србија на првом месту по страним директним инвестицијама на Западном Балкану у последње три године, и има 51, 5 одсто укупних инвестиција Западног Балкана, односно 47,1 одсто укупног бруто домаћег производа.
„У последње четири године у Србију је усмерено 15,9 милијарди евра страних директних инвестиција, од чега је више од половине инвестирано у производне секторе. За наше грађане то значи отварање нових радних места, сигурну исплату зараде и пензија, стабилно и несметано функционисање здравственог система, школства, безбедности и свих осталих функција државе. Укупно, спољна трговинска робна размера Србије у 2023. години износила 65,5 милијарди евра, а извезено је робе у вредности од 28,6 милијарди евра“, рекао је он.
Вучевић је рекао да су бруто девизне резерве Народне банке Србије, које су основа за очување економске стабилности земље и гарант економске независности, на крају фебруара 2024. године износиле више од 25 милијарди евра, што је њихов највећи износ краја месеца од 2000. године.
„Резерве злата су на рекордном нивоу. Износ је око 40,9 тона у вредности од 2,9 милијарди евра, што је скоро три пута више него 2012. године, када су резерве злата биле 14,8 тона. Инфлација је на силазној путањи скоро годину дана, од априла прошле године“, рекао је он.
Вучевић је рекао да је Србија упркос свим изазовима и проблемима са којима се цео свет суочава остала јака и стабилна и да то потврђују међународне рејтинг агенције које су наставиле да потврђују наш кредитни ратинг, који се сад налази на корак до инвестиционог.
„Надам се да ћемо у наредном периоду успети да пређемо на тај виши ниво, што ће бити огроман успех за нашу земљу“, рекао је он.
Потврде исправности наше економске политике је аранжман који имамо са ММФ-ом, који је због одличних резултата омогућио да се станд-бy аранжман третира као аранжман испред опрезности.
„Радићемо на искорењивању сиромаштва тако да стопа сиромаштва буде смањена на 16%. Посебно ћемо водити рачуна о пензионерима који су поднели велики терет, захваљујући којима је наша економија много јача данас“, додао је он.
Вучевић је додао да је носилац модернизације у Србији је сектор информационо-комуникационих технологија, тзв. ИКТ сектор.
„Извоз услуга ИКТ сектора из године у годину бележи највећу стопу раста и најбрже растућа привредна грана. Извоз ИКТ услуга у 2023. години био је 3, 44 милијарде евра, а у 2012. години свега 375 милиона евра, што значи да је у 2012. години увећан за више од девет пута. Извоз ИКТ услуга у 2023. години је већи у односу на 2022. годину за 27 одсто“, рекао је Вучевић.
Он је нагласио да су остварени и значајни резултати су остварени у области изградње телекомуникационе и иновационе инфраструктуре.
„Пројекат повезане школе је завршен 1. јануара 2023. године, захваљујући ком је преко академске мреже уведен брз, поуздан и безбедан интернет у свих 1.800 основних и средњих школа у Србији и њиховим извозним одељењима. Тиме је 750.000 ђака и њихових 100.000 наставника добило приступ интернету.
Вучевић је рекао да је Државни дата центар у Крагујевцу у 2023. годину добио сертификат према стандардима за испуњење највишег нивоа поузданости, сигурности и ефикасности чувања опреме и података који за сада поседује само осам дата центара у земљама Западне Европе.
„У децембру 2023. године Влада Републике Србије потписала меморандум са Европском организацијом за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, чиме смо постали део велике глобалне рачунарске мреже и тиме смо постали тек седма земља у Европи и десета у цијелом свету у којој ЦЕРН чува своје податке“, рекао је он.
Како је додао Вучевић, у области биотехнологије, наша земља објединила своје најбоље капацитете и у БИО4 кампусу окупила више од хиљаду доктора наука, 27 факултета и 9 научних института који ће заједно са студентима и привредницима чинити јединствено место концентрације талента, знања и инфраструктуре.
„С друге стране, Србија се издаје и као лидер у вештачкој интелигенцији у овом делу Европе, са важном улогом на глобалној сцени“, рекао је он.
Он истиче да је нова влада одлучила да настави са додатним улагањима у вештачку интелигенцију, а даље у напређењу ове области ће бити дефинисано и новом стратегијом за 2030. годину.
„Србија ће тако између осталог постати дом највећег суперкомјпутера за вештачку интелигенцију у југоисточној Европи, али и лидер у примјени вештачке интелигенције у јавном сектору. Наставићемо и са подршком развоју аутономних возила Србије, јер је наша земља једна од првих у
Европи која је доделила лиценце за тестирање ових возила. Нова влада ће наставити путем који ће омогућити да наша земља буде међу лидерима у развоју и примени модерних технологија.
Преузмите андроид апликацију.
