Премијер Србије Милош Вучевић отворио је вечерас изложбу „Чувајте (ми) Југославију“ у Музеју Југославије, поводом 90 година од атентата на краља Александра Карађорђевића.
Мултимедијалну поставку о убиству краља Југославије Александра и у Марсеју 9. октобра 1934. године организовао је Музеј Југославије на иницијативу Министарства културе, под покровитељством председника Србије Александра Вучића.
У свом обраћању, Вучевић је приметио да је краљ Александар ван сваке сумње владар о кога смо се као народ и држава огрешили у 20. веку.
„Ако је неко био сурово брисан комунистичком гумицом онда је то био Александар, више него иједан српски краљ или кнез“, нагласио је Вучевић.
Напоменувши да је потиран наш део историје од 1912. до 1941. године, Вучевић је додао да су комунисти „испирали мозак, душу и срце покушавајући да направе вакум и оспоре нашу државност и ослободилачки дух“.
„Зато је Александар морао бити поништен и морао да доживи теже убиство заборава“, оценио је српски премијер, додавши да је „витешки краљ убијен злочиначком руком нацизма и фашизма“.
„Музеј Југославије је право место за ову изложбу, јер шта год мислили о идеји Југославије, а два пута је доживела неуспех, део је наше историје 20. века“, приметио је премијер.
Подсетивши да краља Александра осуђују да је оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије 1918. године издао српске интересе, Вучевић је подсетио да је „направио највећу државу после цара Душана“.
„Вечна слава и хвалу витешком краљу, ујединитељу, осветнику Косова, храбром војсковођи и мудром владару“, закључио је Вучевић.
Министар културе Никола Селаковић је подсетио да су краља Александра „усмртили фашистички хици“, и да је реч о „личности у коју су испаљивани хици различитиих идеологија, политика и људи“.
Према његовим речима, изложба представља „престанак пуцања, а онда вађење сваког од куршима – и њихове анализе“.
„Краља су подједнако нападали они који су рушили земљи, који су је окупирали, и који су је после рат кројили по својој идеолошкој вољи“, рекао је Селаковић.
Приметивши да је „ово прва изложба Музеја Југославије посвећена краљу Александру након 1945. године“, Селаковић је додао да то „говори колико његову личност нисмо били у стању као народ, друштво и држава да разумемо“.
„Уверен сам да овом изложбом почињемо да скидамо вео заборава, који нам је давао погрешну слику о највећем српском војсковођи 20. века краљу Александру“, рекао је Селаковић.
Директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић је истакла да је Александар био „монарх који је тежио јединству народа и веровао је у заједничку будућност“.
„Реченица која му се приписује као последња, постала је више од опроштајних речи – мит, позив на јединство и дебату шта је Југославија заиста значила“, навела је Кнежевић.
Према њеним речима, кроз изложбу су покушали да покажу како је сећање на краља требало да јача одбрабену снагу земље и емоције, као и различите перспективе сећања.
Кнежевић је истакла да је изложба „позив свима нама да трагамо за јединством у различитостима“.
Међу присутнима су били министри информисања и телекомуникација Дејан Ристић, спољних послова Марко Ђурић, заштите животне средине Ирена Вујовић, одбране Братислав Гашић, принчеви Александар и Филип Карађорђевић, представници војске, и бројне друге личности из јавног и политичког живота.
Аутори изложбе „Чувајте (ми) Југославију“ су Веселинка Кастратовић Ристић, Биљана Црвенковић, Александра Момчиловић Јовановић и Радован Цукић, а изложба је за посетиоце отворена од сутра до 31. марта 2025. године.
Изложба показује, између осталог, униформу у којој је краљ убијен, пар фарова возила у коме се налазио, слике, документа, фотографије, сликарске портрете као и бројне бисте краља.
У свом обраћању у име ауторског тима, Цукић је истакао да се „Чувајте (ми) Југославију“ „више бави културом сећања, него политичком историјом“, а резултат је изложба која пружа другачији поглед на на последњи период постојања краљевине Југославије.
Цукић је додао да изложба пружа увид „како је креирана култура памћења око једног владара, какву улогу су имале елитна и народна култура“, уз подршку свакодневне политике.
Кастратовић Ристић је рекла Танјугу да се „први пут ради овака изложба“ посвећена атентату на краља Александра, и да ће посетиоци моћи да виде, између осталог, његове посмртне маске израђене после убиства.
Према њеним речима, ту су и скулптуре краља рађене у Француској, делови његових споменика који су грађени после 1934. године, али су срушени током или после Другог светског рата, али и народно стваралаштво настало поводом атентата, попут везова или епских песама.
Кастратовић Ристић је рекла да су се као назив изложбе природно наметнуле званично последње речи краља: „Чувајте ми Југославију“, које су се до 1941. године стално понављале у свим ситуацијама када се помињао Александар.
Према њеним речима, тема атентата на краља је мало обрађивана у нашој историографији, а захваљујући колегама из домаћих и регионалних музеја и архива су „набавили поприличан број експоната и огроман број докумената“.
Напоменувши да посетиоци неће много сазнати о личности краља Александра на изложби која почиње са његовим убиством, Кастратовић Ристић је додала да ће „схватии у каквој ситуацији је била Југославија у предратним временима, и колико је његово име помињано као кохезивни елемент“.
На отварању изложбе посетиоци су могли чути композицију „Чувајте ми Југослацију у савременом аранжману и извођењу пијанисткиње Катарине Ранковић.
Vučić: Imamo samo srpsku stolicu i za drugu nismo zainteresovani
Преузмите андроид апликацију.
