“Проценутално највећи број Крајишника је дошао у Нови Сад након што су прогнани у хрватској акцији “Олуја”. Зато је једна прича о Новом Саду је миграторна прича. То је прича о свима нама који смо у неким историјским тренуцима долазили у њега и доносили нову енергију и нову снагу. Тако се он развијао и постао Српска Атина, слободан краљевски град, а данас је Европска престоница културе“, истакао је Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, потпредседник Српске напредне странке гостујући у емисији Око специјал: “Олуја која је прекинула историју једног народа”.
“Те 90- те године прошлог века су биле веома тешке за западне српске крајеве некадашње Југославије. Много људи су спашавајући своје породице и животе определили се да дођу у своју отаџбину Србију и у Нови Сад који је примио око 100.000 људи.
То је и једна од разлога што је централном обележавање од 27 годишњице „олује“ у Новом Саду. Поносан сам на то што Нови Сад има велико срце и душу да прими све и поносан сам што је довољни велики да прими све наше људе, али и довољно мали да се сви познајемо.
Та прича нажалост страдалног српског народа је дала нову потентност и снагу и Новом Саду и Војводини и Србији. С једне стране јесмо трпели огромне губитке, али смо са друге стране добили нову снагу и енергију“, навео је он.
Вучевић: Ако споменемо Србе ван Србије спочитава нам се да смо агресивни.
Вучевић је истакао да су Срби у Србији и ван ње исти народ.
“То је исти народу, реч је о истом културолошком, језичком и духовном простору који је био у различитим политичким и административним оквирима, па и данас. Али, историјски гледано, у сваком дугом сегменту, ми смо исти народ.
Оно што мене брине је наратив који траје 70 година где је постојала тенденција брисања заједнице српског народа, где смо учени да не постоји нико од наших сународника ван тадашњих граница, нисмо знали да постоје Срби у неком Бенковцу, Книну, причу о Петрињи, Славонији, Скопској Црној Гори. Ми стално имамо неки утисак да ако споменемо то да смо агресивни према другима.
Не, ми само причамо да си то простори где живи исти народ, који прича исти језиком и има исто културно и духовно богатство. Ми морамо да чувамо свој идентитет. Велики сам противник сваке поделе Срба на уску и регионалну причу.
И екавица и јекавица представљају богатство српског језика.
>Када причао о страдању Срба, обично причамо о „Олуји“, заборављамо да причамо о „Бљеску“. Генерације нису учене о националном и културном идентитету, чак и у овом периоду после 2000. нисмо имали лекције о томе“, навео је он.
Не могу да разумем забрану ћирилице у Вуковару
Први човек Новог Сада је истакао да држава Србија треба да разуме положај Срба ван Србије, у Хрватској и да се не србује одавде, јер ти људи тамо треба да живе и преживе.
“Није исто бити Србин у Загребу или у Далмацији, то морамо да разумемо. Важно је и економско оснаживање и активна политика у договору са Хрватском да Срби уче на свом језику, да смемо да имамо своје књиге и да развијамо просветитељство и образовно-научни програм на матерњем језику.
Оно што не могу да разумем јесте да је данас забрањена ћирилица у Вуковару, да је наше национално писмо проглашено за симбол злочина или фашизма. Ја немам никакав проблем са латиницом или хрватским језиком, шта је проблем са ћирилицом. Њу стално нападају, и то нам се дешава и на Косову и у Црној Гори. Мислим да је време да снажно поручимо: дозволите нам да користимо једно од наша два писма“, категоричан је Вучевић.
Не желимо да будемо заглављени у прошлости, али не смемо да ћутимо о жртвама
О датуму страдања и погрома, долази до тензија, приметио је он говорећи о акцији „Олуја“.
“Имамо велики интерес да се настави сарадња, јер Србија остварује суфицит у трговинској размени.
Како ће све то ићи- вероватно циклично. Председнику Србије нису дозволили да обиђе Јасеновац, то место ужаса и симбол оног што смо негативно историјски искусили. Ако нема толико разумевања са хрватске стране, онда не могу да видим добру перспективу, иако желим.
Оно што морају наше комшије Хрвати да разумеју – ми поштујемо, жалимо, оплакујемо наше страдале Србе, и не треба да се смеју нашим сузама, као што ми треба да разумемо сва хрватска или бошњачка страдања. Ми морамо да причамо о српским жртвама.
Ко ће да прича о српским жртвама ако не причају Срби? Не стављамо прст у око ником, али немојте да седам деценија не сме да се прича о Јасеновцу. У уџбеницима смо учили да су усташе и четници исто и то у једној реченици.
Нико није знао да постоје неки Срби у Бенковцу, Дрнишу, Книну, нико није знао као су Срби страдали у Глини. И данас ако причате о томе у делу медија и НВО сектору сте означени као неки конзервативац, неко ко нас враћа уназад, ко жели сукобе и поделе, призива ратове, звецка оружјем.
Не, ништа од тога. Ми не желимо да будемо заглављени у прошлости. Али, народ који не зна своју прошлост, не може да разуме садашњост и будућности. Ако ми ћутимо о жртвама не знам да ли очекујемо да ли ће неко други да каже. Срамота је да ниједан српски председник није отишао у Јасеновац, и да седам деценија нисмо снимили филм о Јасеновцу“, рекао је он.
Преузмите андроид апликацију.
