Након шест година коначно Влада неће одређивати колико ће бити минимална зарада наредне године, већ су то договорили послодавци и синдикати.
Минимална зарада у 2025. години ће бити 308 динара на сат, што би у просеку дало 53.592 динара, односно 13,7% више него што је сада. То је договорено на данашњој седници Социјално-економског савета, којој је присуствовао и премијер Милош Вучевић.
– Ово је озбиљно повећање, поново двоцифрено, али водили смо рачуна да не угрозимо раст БДП-а, рад послодаваца и компанија као ни број радних места. Први пут ћемо имати да минималац покрива минималну потрошачку корпу коју данас имамо, а реч је о подацима за мај. То никада до сада нисмо имали, а ако будемо са председником Републике успели да договоримо велику акцију смањења потрошачке корпе и битних животних наменица, мислим да ће овај резултат, бити још значајнији за наше грађане – напоменуо је премијер Вучевић.
Иако је прошле године повећање минималца било веће, 17,8%, ова година је ипак значајнија због тога што је повећање договорено између послодаваца и синдиката а формално није одлучено “одозго”.
– Након шест година у којима је Влада одређивала висину минималне зараде, данас је дошло до консензуса социјалних партнера о износу и ја сам захвалан представницима послодаваца и синдиката на томе – рекао је министар финансија Синиша Мали.
Уз повећање минималца, послодавци ће имати олакшицу да ће плаћати мањи порез, односно, повећан је неопорезив део плате са 25.000 на 28.432 динара, у истом проценту више као што је порасла и зарада.
Синиша Мали је нагласио да минималну зараду у Србији прима само 5% радника али да је и то за Владу велика бројка, као и да већа минимална зарада није значајна само њима већ последично подиже и све остале плате у земљи.
Председник Уније послодаваца Милош Ненезић је изразио задовољство што је дошло до договора и што је смањено пореско оптерећење плата али и нагласио да треба да осим повећања плата да се разговара и о злоупотребама, посебно боловања радника, као и смањењу бирократских процедура у привреди.
Председница УГС “Независност” Чеданка Андрић је нагласила да је ово било највише што су синдикати могли да постигну, да минимална зарада буде мало већа од минималне потрошачке корпе, али и упозорила да минимална зарада није уговорена зарада и да она може да се исплаћује само у ограниченом периоду и само када прдузеће има проблеме у пословању.
Она је подсетила на почетне позиције Уније послодаваца са предлогом повећања од 7%, Владе са 8% до 10% и синдиката да минимална зарада учествује са неких 60 одсто просечне зараде.
– Оно што смо данас постигли јесте консензус који је дао износ који је негде око 56% од просечне зараде и дао је једну добру полазну тачку за следеће преговоре које ћемо имати. Ми од 2018. године инсистирамо на томе да минимална потрошачка корпа мора да буде покривена минималном зарадом, иначе је то бесмислено утврђивати на другачији начин”, рекла је Андрић.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је нагласио да се коначно дошло до минималне зараде која покрива потрошачку корпу, а да број фирми које исплаћују такву зараду све мањи и да је прима нешто око 114.000 људи.
– То је велики успех свих нас који смо преговарали и свих запослених у Србији. А поред минималних зарада посебно је важно оно што је говори премијер Вучевић да страни послодавци који су добили субвенције поштују прописе и да основна плата мора бити 20 одсто више од минималца. Имали смо скоро протесте у “Јури” јер су у основну плату урачунавали и све накнаде за сменски рад, бонусе, додатке зав рад ноћу и викендом, што је некоректно – рекао је Орбовић.
Следе инспекције код великих инвеститора
Премијер Милош Вучевић је честитао на договоу о минималцу али и указао да ће држава бринути и о спровођењу других прописа који се тичу плата.
– Појачаћемо контролу у оним фирмама које су добиле субвенције за отварање радних места. Тамо плата мора да буде минимална зарада плус 20 одсто, као што је договорено – истакао је премијер
Radovi na rampama petlje Aerodrom u tri faze počinju u subotu
Преузмите андроид апликацију.
