Саветник председника Србије Милош Вучевић изјавио је на свечаној академији поводом обележавања два века Матице српске, да је ова институција бедем одбране оног што јесмо и бедем иза којег не постоји друга линија одбране, иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу.
Вучевић је, на свечаности у Српском народном позоришту у Новом Саду, истакао да је то две стотине трајања бурне и страдалне историје једног народа који је, како је рекао, сведочио и у историју испраћао државе, царства, идеологије и ипак опстајао и из енергије љубави према сопственом идентитету изродио Матицу српску.
“Матицу која је рођена у трећој деценији 19. века у Пешти, ван граница тадашње српске државе, али на самом исходишту српске духовности тог времена. Матицу која је у том историјском часу била огњиште и дом свих Срба, чак и кад једног заједничког државног крова над свима нама није било и која је била духовни простор саборовања у времену расајања”, рекао је Вучевић.
Додао је да је Матица која је мирно, достојанствено и постојано у историју испратила и аустријско царство и аустроугарску монархију и Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и потоњу Краљевину Југославију и Федеративну Народну Републику Југославију, Социјалистичку Федеративну Републику Југославију, Савезну Републику Југославију, Државну заједницу Србије и Црне Горе и која је дочекала стварност Републике Србије у чије је онтолошке темеље уливена.
“Дочекала је своју Србију. Све је то српски народ преживао и наџивао управо зато што је имао своју Матицу и зато што је знао и веровао да је припадност том народу од Бога благослов, ако верујеш и волиш оно што јеси”, рекао је Вучевић.
Истакао је да стога данашњом свечаном академијом садашња генерација не обележава тек два столећа историјске трајне институције која се сабрала, већ два пуна века истрајности једног народа да сачува самог себе у свим околностима.
Он је истакао да је Матица зато српска, увек и заувек бедем одбране оног што јесмо и што својевољно бирамо да будемо.
“Бедем иза којег нема резервног положаја, иза којег не постоји друга линија одбране, иза којег више нема ни Србије у духовном и идентитетском смислу, а ни српског народа као заједнице сећања и трајања. Бедем који стоји између узвишене културе сећања и профане и аутошовинистичке некултуре заборава, на коју тако бескомпромисно позива данашњи несрећан тренутак човечанства у којем је све национално и суверено прокужено”, рекао је Вучевић.
Вучевић је истакао да је Матица српска стражар који беспоштедно чува вредност и наслеђе, али првенствено реч српску и језик српски.
“А уколико једном народу одузмемо аксиологију, језик и реч, одузимамо му и логику постојања. Јер на сваком почетку бејаше реч. Истина логоса није теолошка мудрост, већ онтолошка основа сваког постојања. Двовековна одбрана наше културе, наше књижевности, нашег језика и наше речи, браћо и сестре, одбрана је нашег света и нашег постојања”, нагласио је Вучевић.
Он је додао да савремена филозофија открива да човек не мисли и не може да мисли изван језика, човек, како је рекао, свет не посматра, па га тек онда именује, напротив, он света разумева управо кроз појмове којима га именује.
“Језиком и речима га гради, као што гради своју свест о њему и о себи о њему. Ми смо ту реч у генетици својој, у мислима и у сећањима, у ономе што је наша суштина проговорили и спознали на српском језику. Тај језик који се српски зове је нуклеус свега и свих нас”, рекао је Вучевић.
Према његовим речима, и баш из тог разлога “сви они који би да нас руше и униште прво нападају тај језик и српско писмо – ћирилицу као наше обележје.
“Мисија матице српске већ двестотине године света је кључна, а то је мисија одбране речи и језика, мисија страже над логосом и свешћу српског народа. Две стотине године мисија Матице српске није културна политика, већ егзистенцијална нужност”, рекао је Вучевић.
Како је рекао, ако нам измене појмове, изменили су нам свест, а ако нам измене језик и писмо, изменили су и нас.
“Ако изгубимо способност да именујемо, изгубили смо способност да мислимо. А онај народ ко изгуби способност да мисли на свом језику и на свом писму, да то вековеча и за поколења чува кроз своју књижевност, изгубио је способност да траје и да чува истину и слободу. А можда изгубио је право да то чини”, рекао је он.
Вучевић је додао да зато никог и не треба да чуди што су у временима најтежих искушења управо књиге прво спаљиване, библиотеке бомбардоване, управо ћирилица забрањивана и управо српски језик сурово и брутално затиран.
“Сетимо се тога ради да је дана 25. априла 1941. године донет Закон о забрани ћирилице у такозваној независној држави Хрватској. Зато никог не треба да чуди што ће Матица српска увек бити прва на удару свих оних који желе да демонтирају свет у којем знамо ко смо и у коме памтимо ко морамо бити. Смета зато што је српска и зато што је Матица. А још мање треба да чуди то што баш из тих разлога Матицу српску никада нећемо дати, па макар нас не остало више од ових неколико стотина хиљада људи у овој сали и испред позоришта”, рекао је Вучевић.
Подсетио је да из Новог Сада Матица српска делује већ 162 године.
“Овде се чује звук звона ковиљског манастира, овде је српска гимназија. Одавде је проповедао Милетић, одавде су се у небо вазнели бачки мученици и одавде се из овог шанца Петроварадинског бранила и брани Србија. Зато је напад најјачи морао увек да буде баш овде, да нас понизи и врати на оно што су нам велике силе досудиле да буде нашем Берлинским конгресом 1878. године. Да нам покажу где нам је место и која нам је улога у европској историји и култури”, навео је Вучевић.
Само су, како је рекао, заборавили једну ствар – да тај формат и ту улогу ми никад нисмо и никад нећемо прихватити.
“Нама је отаџбина вера, нама је отаџбина сан и смисао, нама је слобода и идеал коме летимо. Вечерашња матица српска још једном недвосмислено показује да има моћ сабирања најчеститијих међу нама. Она поново показује своју способност да од народа учини више од пуког генерацијског збира, да можемо да будимо жива заједница они који су били, они који јесмо и они који ће тек бити”, поручио је Вучевић.
Да чувањем језика и културе утврди сећање и континуитет заједнице у покојних, живих и још увек нерођених, континуитет који гарантује да народ није само садашњост, већ и завет прошлости и одговорност будућности, додао је он.
Навео је и да највећи задужбинари Матице и њени оснивачи и часници као што су Сава Текелија, Марија Трандафил, Платон Атанацковић, Јован Хаџић, Јосип Миловук, Ђорђе Натошевић и други, нису даривали овој институцији зидове, већ будућност и место где ће се столећима сабирати речи, вредности и памћење.
“На нама је да будемо достојни њих и да по сваку цену сачувамо кошницу српства у којој се од 1826. године непрекидно из нектара политичко-историјског искуства ствара слатки мед нашег српства”, истакао је Вучевић.
Како је нагласио, чувајући своју реч, чувамо свој свет, чувајући свој језик, чувамо себе и своју част, а чувајући своју Матицу, чувамо и Србију.
АМСС: Очекује се појачан интензитет саобраћаја последњег дана празника
Преузмите андроид апликацију.
