Стаза названа Врхови Балкана представља један од оних планинарских подухвата где се величина и лепота предела не мере само пређеним километрима, већ дубином утиска који остаје у човеку дуго након што се вратимо у свакодневну рутину. Овај импресивни кружни пут дугачак око сто деведесет километара пролази кроз неке од најдивљијих и најнеприступачнијих предела у самом срцу суровог масива Проклетија. Регион који је кроз историју деценијама био географски и политички одсечен од света, данас функционише као жива, одржива планинарска рута која спаја нетакнуту природу, вековно наслеђе и свакодневицу усамљених планинских села.
На терену се одмах уочава изузетан контраст између некадашњих строго чуваних, затворених зона и данашњег осећаја несметаног пролаза кроз природу. Цела стаза се ослања на старе трговачке, војничке и пастирске путеве који се извијају кроз усеке, шуме и високе превоје. Прелазак граница на самим планинским гребенима, где нема класичних граничних прелаза, инфраструктуре нити гужве, већ само камених ознака, траве и ветра, носи са собом специфичан осјећај слободе и неспутаности, под условом да су пре поласка прибављене потребне пограничне дозволе преко локалних планинарских клубова или домаћина.
Проклетије у природи делују знатно моћније, суровије и комплексније него на било којој фотографији или на географској карти. Рељефом доминирају оштри кречњачки гребени који подсећају на Алпске масиве, дубоки усеци, изненадни глацијални циркови и неочекивано зелене, скровите долине у којима време као да је стало.
Дневне етапе у просеку трају од шест до осам сати непрекидног хода, али терен захтева потпуну фокусираност јер уске путање преко нестабилног сипара одједном нас воде до стрмих успона и густих шумских усека. Посебно упечатљив тренутак на читавој рути је излазак на високи превој који спаја албанска села Тет и Валбона, где се под ногама отвара поглед на вертикалне литице и долине често прекривене јутарњом маглом, као и успон на превој Тромеда, где се на једној тачки у самом кршу спајају три граничне линије на планини.
Атмосфера на стази у великој мери зависи од онога што планинаре дочекује на крају сваког напорног дана. Уместо модерних хотела, ноћи се проводе у аутентичним катунима и породичним домаћинствима у селима као што су Дреље у оквиру живописне Руговске клисуре, затим Тет, Валбона или планински предео око Плава. Место где се одмара није само преноћиште, већ и прилика да се осети стварни дух овог региона.
Мирис свеже печеног домаћег хлеба, пуног сира, киселог млека, боровница и топле пите из црепуље дочекује госте чим кроче у сеоска дворишта. Гостопримство овде очигледно није научена туристичка поза за посетиоце. Домаћини са нама деле свој начин живота и традицију у местима где су зиме дуге и сурове, а сваки намерник се дочекује са искреним поштовањем и пажњом.
Физичка оптерећења на овој рути су потпуно стварна и не треба их потцењивати. Свакодневне висинске разлике од преко хиљаду метара у успону и силаску захтевају стабилан корак, добру опрему и издржљивост. На вишим деоницама планине ветар уме нагло да промени правац и расхлади атмосферу за свега неколико минута, док покривеност мобилном мрежом потпуно нестаје чим се уђе дубље у масив. Оријентација се ослања на планинарске маркације, али и на способност читања терена и праћење временских прилика, јер киша, магла и олује на Проклетијама умеју неочекивано брзо да изненаде.
Годишње доба у потпуности диктира карактер и изглед стазе. Пролећни снег на високим превојима уме да задржи изолованост појединих пролаза све до почетка јуна, док јул и август доносе најстабилније време, али и јако сунце које пржи на голишавим кречњачким гребенима где воде нема на сваком кораку. Рани јесењи месеци, посебно септембар, нуде можда најмирније и најлепше искуство за ходање, када густе шуме у подножју добију златне и црвене тонове, а планински ваздух постане изузетно бистар и хладан. Можда је баш сад прави тренутак да доживите овај део Балканског полуострва у његовом најчистијем и најаутентичнијем издању.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
