У Сремским Карловцима је под председништвом патријарха Јосифа Рајачића започео Благовештенски сабор, један од последњих црквено-народних сабора Срба у Хабзбуршким земљама.
На основу привилегија добијених од Беча, затражена је посебна територија за Србе под називом Војводина Српска, са војводом на челу и сопственом администрацијом, али Угарски сабор потом није желео ни да размотри те захтеве.
Одржавање Сабора одобрио је аустријски цар Франц Јозеф, али га је двор у Бечу искористио једино да заплаши нелојални део мађарске аристократије и умањи њихове аспирације.
Сабор је ипак значајан за историју Срба у Војводини, као и српског народа уопште, јер је јасно нагласио да се не слаже са укидањем „Војводине србске и тамишког Баната“, образоване после револуције 1848/9.
Преузмите андроид апликацију.
