На данашњи дан 1901. године умро је српски краљ Милан Обреновић.
Током његове владавине Србија је стекла међународно признање као независна држава и поново је постала краљевство.
Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића. Под притиском јавног мњења објавио је 1876. рат Турској, који је 1877. неуспешно окончан. Исте године је под утицајем Русије поново заратио с Турском, овог пута успешно, па је Србији 1878. на Берлинском конгресу призната пуна сувереност, као и ослобођење Врањског, Нишког, Пиротског и Топличког округа.
Због руске подршке Бугарској и Санстефанског уговора на штету Србије, што је поништено Берлинским конгресом, ослонио се на Аустро-Угарску, с којом је 1881. закључио „Тајну конвенцију“. Беч је заузврат гарантовао помоћ за ширење Србије ка југу. Испоставило се да је споразум са Аустријом, иако веома непопуларан, омогућио Србији више деценија свеукупног напретка и стабилности.
Уздигао је 1882. Србију на ранг краљевства. Угушио је 1883. Тимочку буну коју су подигли неодговорни ултралевичарски елементи, противећи се реформи Војске, а управо војно устројство које је успоставио краљ Милан дало је сјајне резултате током ратова 1912-18 (по мишљењу Слободана Јовановића).
Неуспешно је ратовао против Бугарске 1885. пошто је Бугарска припајањем Источне Румелије нарушила Берлински уговор. Године 1889. абдицирао је у корист малолетног сина Александра, због неслагања са Уставом из 1888. године.
Током његове владавине утемељене су бројне важне институције српске науке и културе, попут Српске краљевске академије. Умро је у Бечу 1901. и сахрањен је у манастиру Крушедол.
Преузмите андроид апликацију.
