На данашњи дан 1884. године рођен је српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности.
Најчешћи мотив његове књижевности је српска Војводина са њеним специфичним амбијентом и људским карактерима. Студије Права је завршио у Пешти.
У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац у српској војсци, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице српске у Новом Саду и Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја.
Прве збирке стихова објавио је 1914. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству.
Дела: збирке песама “Родољубиве песме”, “На прагу”, “Стихови”, збирке приповедака “Буња и други у Раванграду”, “Варљиво пролеће”, “Померене савести”, “Препелица у руци”, “Дах живота”, “Молох”.
Преузмите андроид апликацију.
