На данашњи дан 1711. рођен је Руђер Бошковић, математичар, физичар, астроном, филозоф, песник, универзитетски професор.
Оснивач је Брерске астрономске опсерваторије, поред Милана, и директор Оптичког института француске морнарице, један је од највећих умова у историји науке уопште.
Био је српског порекла – његов отац Никола, трговац, писао је о свом пореклу и о српским манастирима Рашке области. У 15. години отишао је из родног Дубровника у Рим, где је завршио исусовачки колегијум.
Поставио је две геометријске методе за одређивање елемената ротације Сунца, геометријску методу одређивања путање комета, јединствени закон силе, претпоставио да се тела не само привлаче него и одбијају на малим растојањима, све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне, израчунао је димензије испљоштености Земље на основу мерења меридијана, решио је проблем окаца у саћу.
Насупрот Исаку Њутну, време и простор сматрао је релативним, по чему је претеча Алберта Ајнштајна. Дела: „Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium“, „Opera partientia ad opticam et astronomiam“, „Elementorum universae matheseos„, „О морској плими“, „О закону сила у природи“, „О светлу“, „Теорија конусних пресека“, „Елементи математике“.
Преузмите андроид апликацију.
