На данашњи дан 1812. године рођен је српски државник Илија Гарашанин, чије је дело „Начертаније“ (прву верзију је написао Фрања Зах), објављено 1844. предвиђало ослобађање свих Срба и Јужних Словена.
Залагао се за Савез балканских народа како би се заједно одупрли Османском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је започео као официр 1837. и био је први старешина војске књаза Милоша Обреновића, али је после абдицирања књаза Милоша 1839. морао у избеглиштво.
По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.
Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић је највише његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије.
Прихватио је његову идеју о савезу са Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.
Vučević: Pozivam dekane, rektore, studente da razgovaramo o svim temama
Преузмите андроид апликацију.
