На данашњи дан 1773. године рођен је Атанасије Стојковић српски и руски писац и научник, члан руске Царске академије наука, професор и ректор универзитета у Харкову.
Похађао је „граматикалну латинску“ школу у Руми, школовање је наставио у Шопрону, Сегедину и Пожуну (данас Братислава) а у Гетингену је докторирао филозофију. Од 1803. предавао је на Универзитету у Харкову.
Један је од учених Срба које је царска Русија позвала да буду професори на том универзитету, уз Глигорија Трлајића, Саву Петровића, Ђорђа Коритара. Био је и ректор и оснивач харковског Ученог друштва. Један је од носилаца просветитељства код Срба, уз Доситеја и Павла Соларића, и био је међу највећим противницима језичке реформе Вука Караџића.
У Будиму је 1801/3 (на подстицај Доситеја Обрадовића) објавио тротомно дело: „Фисика, простим језиком списана за род Славено-сербскиј“. Аутор је и првог оригиналног српског романа: „Аристид и Наталија“ на традицијама тзв. сентименталних романа 18.в. иако се зачецима белетристике код Срба, сматра прерада Мармонтеловог „Велизарија“ Павла Јулинца (1730-1785).
По узору на Волтеров „Кандид“ написао је: „Кандор или откривање египетских таин“, филозофско поучно дело. Аутор је и дела: „О ваздушном камењу и њиховом пореклу“, која се сматра једном од првих озбиљних студија о метеоритима уопште. У Источном Сибиру, где је 30. јуна 1908. године пао метеорит и изазвао огромна разарања, постоји брег назван „Стојковићево брдо“.
Преузмите андроид апликацију.