На данашњи дан 1904. године умро је српски писац Јован Јовановић Змај, члан Српске краљевске академије. Гимназију је учио у Халашу и Пожуну (садашња Братислава), а матурирао је у Словачкој Трнави.
Пре медицине коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта.
Сјајан лиричар, према оцени књижевне критике „песнички израз духовног и душевног живота српског народа“ у другој половини 19. века.
Као песник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића.
Осим лирике, написао је велики број родољубивих као и политичко-сатиричних песама, а као дечји песник непревазиђен је у српској књижевности.
Основао је и уређивао књижевни лист „Јавор“, сатиричне листове „Змај“, „Жижа“, „Стармали“ и поучни дечји лист „Невен“, непревазиђен и по садржини и по уметничким и графичким решењима.
Преводио је са руског, немачког, мађарског и енглеског.
Дела: „Певанија“, „Ђулићи“, „Ђулићи увеоци“, песничка легенда „Видосава Бранковић“, „Чика Јова српској деци“, шаљиви комад „Шаран“.
Преузмите андроид апликацију.
