Од чега зависи шта је за кога непријатна ситуација? Како настаје одбрамбени механизам и када је важно чувати га или укинути? Постоји ли начин да се припремимо на непријатне ситуације или да променимо начин реаговања на њих, само су нека од многобројних питања на која је одговорила проф. др Весна Дуканац, психијатар и психотерапеут.
Када се некоме нешто догоди први пут, то у многоме може да пребоји све касније сличне догађаје.
Још уколико је то било непријатано искуство, и уколико на прави начин након тог непријатног искуства не обрадимо непријатне информације, и схватимо шта нас је то толико узнемирило, све сличне друге ситуације могу прилично да онеспособе личност и да јој не дозволе да се касније развија, нагласила је проф. др Весна Дуканац, психијатар и психотерапеут.
На питање због чега бисмо се упуштали у мозгање о некадашњим лошим искуствима, ако она боле, чак можда и више него у тренутку када су се десила, проф. др Дуканац напомиње да „нема раста без бола“.
„Те обраде сигурно боле, али је потребно суочавати се са тим полако. Постоје неке ситуације када просто занемите, но касније би требало да се вратите на догађај и суочите се са њим. Некоме то иде брже, некоме спорије, али је да се то прође“.
„Неопходно је прихватити бол и обрадити га на прави начин, како не би било заосталих, незрелих механизама одбране који ће нам касније фалсификовати реалност“, каже проф. др Весна Дуканац.
Како даље објашњава, постоје зрели, неуротски и незрели одбрамбени механизами који се активирају при суочавању са непријатним ситуацијама и да су они увек несвесни.
„Што више у свом репертоару имамо зрелих механизама одбране као што су хумор, сублимација, алтруизам, то смо способнији да се носимо са непријатностима у животу. Неуротски механизми доводе до сопствених минирања“, истиче професорка.
Весна Дуканац указала је да су најпознатији неуротски механизми одбране потискивање, рационализација, интелектуализација и формативна реакција.
„Интелектуализација је честа код образованих људи, који су неспремни да се суоче са својим емоцијама. Када их нешто питате и очекујете емотивну реакцију, они уместо одговора почињу да ‘паметују’. Реактивна формација је када сте, на пример, врло несвесно љубазни према особи која вам се не допада, јер се тако браните од сопствених негативних осећања“, објашњава Весна Дуканац.
Навела је да је један од најучесталијих незрелих механизама одбране када од себе потпуно отцепимо своја осећања, што се назива ‘сплитинг’, који у случајевима великих траума може бити користан док се не предузме постепено суочавање. Да ли је љутња механизам одбране?
Психотерапеут Дуканац је рекла да се љутња не може сматрати механизмом одбране, јер је то свесна радња.
„Љутимо се на некога јер нас је такао у слабу тачку. То значи да је саговорник дирнуо у наш нарцисизам, чија је негативна страна несигурност. Када се љутимо на некога, увек се осећамо недовољно добри. То заправо значи да нисмо сигурни да ли смо добри или не, што захтева спољашњу потврду. Ако је не добијамо, онда се љутимо“, објаснила је проф. др Весна Дуканац, која је додала да се несигурност крије и иза ароганције, која је такође у служби механизма одбране.
3 razloga zbog kojih ste i dalje sami i šta možete da uradite da to promenite
Преузмите андроид апликацију.
