Упркос упозорењима из Москве, Хелсинки ће ускоро одлучити да ли и даље остаје војно неутралан, а за Стокхолм ће питање уласка у западну алијансу бити главна тема уочи септембарских избора. Деценијама љубоморно чувана војна неутралност Шведске и Финске убрзано одлази у историју. Рат у Украјини и страх од „руске чизме” за само неколико недеља распламсали су у овим нордијским земљама донедавно само тињајућу подршку НАТО-у.
Упркос упозорењима Москве да војно сврставање неће остати без одговора, Хелсинки је на добром путу да ускоро и пре Стокхолма донесе историјску одлуку о приступању западној алијанси. Али и донедавно колебљива мањинска шведска социјалдемократска владa, под притиском опозиције, на добром je путу да се одрекне своје двовековне неутралности, трасиране још у време Наполеонових ратова.
Могућност придруживања Финске и Шведске НАТО-у била је и једна од тема током састанка министара спољних послова војне алијансе у Бриселу, потврдио је и високи званичник америчког Стејт департмента. Тим поводом шеф Стејт департмента Ентони Блинкен имао је и кратак разговор с финским министром спољних послова Пеком Хавистом.
„У јуну ће бити одржан важан самит НАТО-а у Мадриду. Наравно, у алијанси се питају да ли ће Финска и евентуално Шведска пре тога поднети пријаве за чланство”, објашњава фински шеф дипломатије за Ројтерс.
Хависто каже да је влада спремна да брзо предложи улазак у НАТО, ако буде имала довољну подршку посланика. Стога ће влада већ следеће недеље парламенту доставити извештај о томе како је одлука Русије да нападне Украјину променила безбедност Финске. Иако премијерка Сана Марин каже како ће тек открити свој став, нема сумње да нагиње одлуци да њена земља стане под западни „безбедносни кишобран”.
То се дало наслутити још прошлог викенда, када је руководству Социјалдемократске странке поручила да „Русија више није сусед какав смо мислили да јесте” и да би одлука о евентуалном уласку у НАТО требало да буде донета у току пролећа и без референдума.
Преузмите андроид апликацију.
