Видели смо на припремама и у квалификацијама за Мундобаскет да ће Никола Јокић бити вођа репрезентације Србије, а то је утисак и после два кола Евробаскета.
Када напишемо вођа, није у питању само то што ће када је у игри бити најбољи или међу најбољима, већ Никола ради и оне друге ствари које су од њега захтевали у НБА лиги.
Када се Јокић пробијао до статуса који данас ужива, из Колорада је често знало да се чује: „Тражимо од Николе да буде гласнији, да преузме одговорност и буде лидер“.
Више пута је то говорио тренер Мајк Мелоун, као например 2018. када је Јокић потписао вишегодишњи максималан уговор са Денвером, чиме му је франшиза указала поверење и дала кључеве игре.
„Мој изазов са њим је био да стално физички напредује, да ментално постане чвршћи, да се другачије понаша у односу према судијама, да постане лидер. Видео сам велики играчки напредак, али још важније код њега као особе. То је младић који је дошао у нову земљу и нову културу, а успут је радио на учењу, адаптирању и сазревању успут, због чега могу да захвалим управи што је то препознала и изабрала га као звезду тима око кога ћемо моћи да се градимо у годинама које долазе“, рекао је Мелоун 2018. године.
Пред ту сезону слично је говорио и сâм Никола, па је тако крајем септембра 2018, у интервјуу за „Алтитуде 950“, рекао: „Тренер Мелоун жели да будем смирен, али и агресиван кад треба. Да се мој глас чује. Речју, да будем лидер. Кад крене лоше да останем позитиван, да учиним да саиграчи буду срећни и жељни победе, али и кад је потребно да подвикнем то и учиним“.
Денвер и Мајк Мелоун тренутно су неважни, пошто Јокић игра у својству репрезентативца Србије, али за ову причу и детаљ који ми је посебно остао у глави са утакмице Србија – Чешка, морали су да буду споменути.
Играо се дванаести минут када је Никола Јокић први пут изашао из игре. Заменио га је Душан Ристић и после мање од тридесет секунди уследио је тајм-аут Чешке.
Тајм-аут након што је Гудурић изнудио два слободна бацања, а томе је претходио мали неспоразум између бека и центра, односно Гудуре и Рилета.
Иако Ристић није најбоље дошао у блок, Гудурић је успео да превари дефанзивца, дође до рекета и добије фаул. Уследио је тајм-аут, али пре него што је Пешић преузео реч, Јокић је пун енергије и жеље почео да објашњава Ристићу где је погрешио.
Прво га је дозивао, а онда када је Душан пришао клупи Никола му је енергично предочио где је погрешио и како је требало да се постави. Волео бих да сте то могли да видите јер не знам колико речима могу да дочарам ту посвећеност Јокића да објасни Ристићу један такав, наизглед, ситан детаљ, али опет јако важан.
И то је оно у чему је Јокић највише напредовао откако је почео да игра на врхунском нивоу. Бележио је сјајне бројке 2018. и 2019, али је утисак да је тек од неке средине 2020. постао ово што је данас.
Спомињем средину 2020. јер је тај период један од важнијих тренутака у његовој каријери. Пандемија је била у пуном јеку, кошарка се није играла, а он се на опроштајној утакмици Дејана Милојевића од тренерског места Меге појавио – никад мршавији и спремнији.
У том једном детаљу могло је да се види да се нешто променило у приступу српског кошаркаша, пошто је годинама уназад улазио у сезоне са вишком килограма, а овога пута није играо неколико месеци и чекао је НБА „бабл“ затегнут као сајла.
Неко ће рећи да мршављење и брига о телу немају везе са причом горе око Јокићевог лидерства, али и те како има јер ако желите да имате ауторитет није довољно да само дајете кошеве, узимате скокове и делите асистенције, морате у сваком смислу да дајете пример.
Слична ситуација видела се и на утакмици Словеније и Србије средином августа када је Јокић објашњавао Давидовцу да је требало да му спусти лопту на ниски пост.
Видело се колико му је стало, а и у ситуацији код Душана Ристића види се та жеља да учине екипу бољом, не само када је на терену, него и када одмара.
Није Јокић урадио спектакуларну ствар, честе су такве ситуације између саиграча, пошто је кошарка тимски спорт, али опет и није морао и вероватно неке 2017. или 2018. не би тако поступио јер није имао ту зрелост, а руку на срце, није био ни двоструки МВП НБА – такво признање носи велику тежину и ауторитет.
Иначе, Јокић је на утакмици против Чешке постао први српски кошаркаш у историји који је на Евробаскету имао учинак од минимум 15 поена, 10 скокова и пет асистенција. Сјајан податак, али и даље ми није јачи утисак од ситнице, савета датом Ристићу, која показује много више у широј слици.
Србија је на најбољи могућин начин отворила Евробаскет, недеља је дан одмора, а онда од понедељка поново следи тежак ритам. Останите уз Б92.нет, читајте нас и будите први обавештени о дешавањима на Евробаскету.
Nikola Jokic finishes with 26 points, 12 rebounds and 6 assists vs. Slovenia, but this summed up how Serbia's 4th quarter went. pic.twitter.com/70atQw5qed
— Harrison Wind (@HarrisonWind) August 17, 2022
Drugi trijumf Srbije na EP: Jokić i „orlovi“ nadigrali Češku u Pragu
Преузмите андроид апликацију.
