Почетна > Бизнис
Бизнис

Воде има, али не на њивама

У Војводини би могло да се, према садашњим проценама, наводњава око пола милиона хектара ораница. Уместо тога, вода стиже тек до 70.000 хектара.
Фото: Unsplash/trommelkopf

Регулисање водних токова у Војводини има дугу историју, започела је још крајем 18. века изградњом Великог и Малог бачког канала, потом у првој половини 19. века регулисањем тока Тисе када је њен ток скраћен за око 450 километара. У 20. веку једна од највећих инвестиција у Војводини била је изградња хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, који има око 700 километара канала.

Све то рађено је да би се одвео вишак воде с површине и створиле плодне њиве. Али, данас војвођански ратари брину сасвим другу бригу: суша, како се оцењује, тежа него она забележена 2012. године, десетковала је род.

За то време у хидросистемима који су изграђени постоји довољна количина воде.

„У хидросистемима ниво воде је у границама прописаним правилником о водном режиму. Имали смо проблем с једним агрегатом због ниског водостаја Дунава, али и то је решено, те се у северном делу бачког хидросистема поправља ниво воде. Подсистеми за наводњавање функционишу, корисници узимају воду и јако добро се боримо са сушом“ каже Колаковић.

ЈП „Воде Војводине” газдују са 22.000 километара каналске мреже, али није сва ова мрежа усмерена на наводњавање њива. Колаковић објашњава да ови системи имају више функција.

„Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав има око 700 километара основне каналске мреже, која служи и за одводњавање воде, али и за наводњавање. Имамо и 400 километара каналске мреже која је намењена за наводњавање и ови канали су зими празни, а лети се пуне водом. Осим тога, имамо и 400 километара двонаменских канала, код којих се лети упумпава вода, док зими служе за њено одводњавање“ објашњава Колаковић.

То значи да на подручју Баната и Бачке постоји око 1.500 километара каналске мреже која може да служи за наводњавање. Иако би каналска мрежа „Вода Војводине”, према пројекцијама, могла да наводњава око пола милиона хектара ораница, или четвртину војвођанских њива, тренутно се из њих црпи вода тек за око 70.000 хектара.

„Наши канали су инфраструктурни канали, да упоредим, као што је то ауто-пут. На пољопривредницима је да испројектују своје системе за наводњавање, то што ми имамо воде у каналу не значи да она може одмах да се користи на њиви. Потребно је да пољопривредници развију системе за захватање воде, али мало људи је хтело да се тиме бави, јер то доста кошта“ каже Колаковић.

U Hrvatskoj restoran nudi supu od kamena

Преузмите андроид апликацију.