Представници политичких странака које ће чинити нови сазив републичког парламента имају различит став о томе да ли Србија треба да се усагласи са политиком ЕУ и уведе санкције Русији – једни се противе и сматрају да би таквом одлуком Србија угрозила виталне националне интересе, други – да држава треба да се определи за такав корак и да не сме да буде у сукобу са осталим европским земљама које су економски казниле Русију због агресије на Украјину.
Аргументе за и против су сучелили у емисији Око на РТС, а председница Владе Србије и потпредседница СНС Ана Брнабић приметила је да је полемика о усаглашавању са политиком ЕУ и санкцијама Русији погрешно постављена када се креће од става да Србија у овом тренутку мора да се усклади са спољном политиком ЕУ, и истиче да то мора бити искључиво одлука Србије.
Брнабић истиче да се не може очекивати да ће Србија само једноставно да се усклади са спољном политиком ЕУ зато што, подсећа, Србија није чланица ЕУ.
„Да се читава тема постави тако да ми треба да имамо само обавезе, без да имамо нека права и неку корист – једноставно није у реду“ ,констатовала је премијерка.
Потпредседник СПС Душан Бајатовић рекао је да је он лично против увођења санкција Русији и поставља питање колика би у том случају била ““цена националног интереса“.
“Шта ако изгубите заштитника на истоку, што није само Русија, него и Кина и Индија, шта ако вас Запад уцењује јер политика Запада је “треба да урадите све, а колико ће да кошта то је ваш проблем. А шта ако треба да променимо тржиште капитала, а Косово и Метохија, а Република Српска? “, пита Бајатовић.
Потпредседница Странке слободе и правде (С СП) Мариника Тепић међутим сматра да Србија не треба да буде изолована и у сукобу са целим континентом, јер је, каже, дословно цела Европа почела да примењује економске санкције према Русији.
Став ШП-а је, каже, да уколико буде потребно применити економске санкције према Русији, Србија мора да се определи за тај корак.
С друге стране, председник Народне странке (НС) Вук Јеремић каже да до сада није чуо довољно уверљив аргумент за увођење санкција и сматра да о том питању треба да се разговара аргументовано у Скупштини Србије.
Јеремић сматра да би негативне последице увођења санкција, биле економски јако тешке, а да би у политичком смислу то довело до ступања Косова у УН.
“Када је реч о моралним разлозима Србија, с обзиром на то да имамо то искуство, Србија итекако може да тврди да санкције не погађају оне којима су намењене већ обичан народ. Зато Србија треба да буде принципијелно против уводења санкција било којој земљи“, став је Јеремића.
Ставове против увођења санкција изнели су и представници десничарски оријентисаних странака – Демократска странка Србије (ДС С), Двери и Заветници, а председник ДС С Милош Јовановић сматра да би Србија тако угрозила сопствене националне интересе.
Како каже, Србија би изгубила савезника који јој помаже да одбрани своје интересе – од КиМ, до Републике Српске, положаја српског народа у Црној Гори и квалификације догађаја у Сребреници.
Лидер Двери Бошко Обрадовић, такође, не види ниједан разлога да уведе санкције Русији као, како истиче, једној пријатељској и савезницкој земљи која је гарант КиМ у саставу Србије, која подржава опстанак Републике Српске и са којом Србија има економске и енергетске аранжмане.
Душан Пророковић из Заветника сматра да Србија ни економнски ни енергетски ни политички не може да профитира ако уведе санкције Русији.
“ЕУ својим понашањем индукује све већу и гору кризу и зашто бисмо ми са њима скакали са тридесетог спрата и још са њима певали и причали како је то добра одлука“, каже Пророковић.
На другој страни представник покрета „Не давимо Београд“ који је на изборима учествовао у оквиру коалиције „Морамо“ која се залагала се за „велики договор са Западом“ и убрзано приступање Европској унији, инсистира на ставу да Србија мора да усклади своју спољну политику са политиком ЕУ.
„Коалиција Морамо од почетка заговара да Србија мора да усклади своју спољну политику са спољном политиком ЕУ, а то обухвата увођење рестриктивних мера које ће оптеретити пре свега Путинов режим, а не обичне грађане“, каже лидер овог покрета Добрица Веселиновић.
На питање колико повлашћена цена гаса утиче на одлуку Србије о санкцијама, Бајатовић је рекао да Србија ни до сада није доминантно увозила руску нафту и да не разуме зашто би Србија била кажњена.
„Што се тичe гаса, у наредних 5-7 година шта год да буде предузимала ЕУ, а тим више Србија, решења гасне једначине без руског гаса нема То није могуће“, истиче Бајатовић. : „Што се тичe гаса, у наредних 5-7 година шта год да буде предузимала ЕУ, а тим више Србија, решења гасне једначине без руског гаса нема То није могуће“, изрекао је он.
Пророковић наводи да када цена гаса на тржишту флуктуира између 1100 и 1600 долара, Србија плаћа 270 долара .
“ Који ће то страни инвеститор отићи из Србије када је толика цена енергената, када је јефтина радна снага, када на крају крајева имате и доступност неким другим тржиштима, не само тржишту ЕУ“, рекао је Пророкови’.
С друге старане, према речима Тепићеве у С СП „имају проблем са необјективним и страственим односом према Русији“, а да за узврат Србија има, како каже,, „срамоту“ што се није сврстала међу државе које желе економски да казне доносиоце одлука.
Да Србија треба да гледа себе и своју економију сматра и Обрадовић и додаје да након украјинске кризе треба тражити партнере и на западу и на истоку и на северу и на југу. Не верује да би нас ЕУ казнила или нам уводила санкције: „Ни до сада ЕУ није кажњавала, још мање верујем да би нама уводила санкције јер као суверена држава и нечланица имамо право на свој став, али да ли би била мало успорена економија, да ли би било мање инвестиција – све је то могуће. То опет треба видети, али кад имамо на уму ове разлоге зашто не треба уводити санкције, а ја бих додао још један – ово није рат Русије и Украјине, ово је рат Запада и Русије и у том контекту би било испод части и недостојно наше историје да се ставимо на страну НАТО пакта.“
Потпредседник Савеза војвођанских Мађара Балин Пастор оцењује да „Руси не би ни осетили“ када бисмо им увели санкције, али да бисмо ми осетили кризу. Власт, истиче, мора да води рачуна о интересу грађаана.
„Наравно да у овој ситуацији нема црно-беле ситуације, због тога што је стварност много сложенија и компликованија, али онда је лако опозицији да кажу ‘треба да се одлучите на европској страни“, али уколико дође у зиму до колапса за привреду, за грађане за то неће опозиција бити крива, него власт“, рекао је Пастор.
Преузмите андроид апликацију.
