Влада Србије усвојила је на данашњој седници предлог закона о привременом регистру мајки и других лица којима се уплаћује новчана помоћ, а којим се дефинише исплата по 10.000 динара за свако дете које је држављанин Србије и које је рођено 21. новембра 2006. године или након тог датума.
Овим законским решењем обухваћена су и деца која сада имају 16 година, а која прошле године нису испуњавала услове за помоћ младима од 16 до 29 година, јер су тада имала мање од 16 година, саопштено је из Владе Србије.
Како се наводи, право на уплату новчане помоћи у том износу има мајка детета, изузетно отац, старатељ или хранитељ, и то под условима који су прописани овим законским решењем.
Пријава за добијање ове врсте помоћи биће могућа од 20. августа до 20. септембра 2023. године, електронски, преко портала Управе за трезор, док ће исплата почети од 25. септембра ове године.
Предлог закона је предвидео да ће хранитељима детета за које се исплаћује новчана помоћ, као и примаоцима новчане социјалне помоћи, овај износ од по 10.000 динара за свако дете бити уплаћен без подношења пријаве.
Пријава на порталу Управе за трезор биће веома једноставна – подносилац пријаве, односно мајка, уносиће број личне карте, свој матични број, матични број за свако дете и назив банке у којој жели да јој новац буде уплаћен.
На седници је усвојен Закључак о прихватању полазних основа Плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности за период до 2028. године, са пројекцијама до 2030. године који дефинише циљеве у свим областима енергетике: производња електричне енергије, преносна и дистрибутивна мрежа, сектори гаса и нафте, енергетска ефикасност, као и претпоставке за њихово испуњавање.
Документ је резултат заједничког рада надлежних државних органа на основу којег је урађена приоритизација пројеката и дате смернице за израду Стратегије развоја енергетике, која ће бити предмет јавне расправе и усвајања до краја 2023. године.
На листи приоритета су кључни пројекти у свим областима ресора са јасним временским планом у погледу тога који пројекти треба да се реализују до 2030. године, а који су део дугорочних планова.
Како се наводи, чланови Владе усвојили су Програм финансијске подршке, мере и активности у области очувања и јачања односа Републике Србије и дијаспоре кроз подршку удружењима дијаспоре, региона и матичне државе у 2023. години, са циљем очувања српског културног, етничког и верског идентитета код младих из дијаспоре и региона.
За спровођење овог програма, који би кроз афирмацију и презентацију привредног потенцијала земље требало да подстакне младе у дијаспори и региону да се врате у Србију, обезбеђено је 79 милиона динара.
На седници Владе усвојен је и допуњен Закључак којим је Влада одлучила да заједно са Републиком Српском изгради два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама.
Овим документом предвиђено је да у заједничко управљачко тело буде укључен и патријарх Српске православне цркве.
Меморијални центри биће изграђени у Доњој Градини, као месту страдања на којем су спровођене егзекуцње, злоставњање заточеника и заробљеника логора Јасеновац, као и у Београду, главном граду Републике Србије, чиме би се обезбедило трајно сехање на жртве геноцида и страдања у Другом светском рату.
Гашић: Историјски резултат, предато 94.000 комада оружја и 3,2 милиона муниције
Преузмите андроид апликацију.
