Демократска Република Конго покренула је лицитацију за доделу 52 нафтна блока за истраживање и бушење нафте и гаса, чиме би више од половине територије могло да буде отворено за експлоатацију фосилних горива.
Ради се о региону који обухвата 124 милиона хектара копна и вода, укључујући нека од најзначајнијих станишта дивљих животиња на планети, пише Гардијан
Научници и активисти сматрају да је то “најгоре место на свету за потрагу за нафтом”, будући да понуђени блокови укључују густе прашуме, тресетишта и мочваре које ппроизводе велике количине угљеника и дом су за угрожене гориле, бонобо папагаје и друге ретке врсте.
Како се наводи Влада Конга је упркос томе одлучила да поново понуди та подручја, а након што је претходна лицитација из 2022. године отказана због малог интересовања.
Према извештају организације Еартх Инсигхт, чак 64 одсто територије обухваћене лицитацијом прекривено је нетакнутим тропским шумама, као и да се план директно коси с раније најављеним пројектом Зелени коридор Киву-Киншаса, еколошком иницијативом којом се влада обвезала на заштиту животне средине.
Додаје се да се 72 одсто планираног коридора преклапа с подручјима предвиђенима за нафтне концесије.
Кувет Централ (Цуветте Централе), највеће тропско мочварно подручје на свету такође је међу регионима који би могли да буду отворени за бушење, а то тресетиште величине Непала производи 30 милијарди тона угљеника и дом је горила, шумских слонова, шимпанзи и ендемских птица.
Међународна заједница претходно је са Конгом потписала десетогодишњи споразум о заштити шума (од 2021 до 2031) вредан 500 милиона долара у склопу Централноафричке иницијативе за шуме (Цафи), и који је имао за циљ смањење дефорестације и промовисање регенерације осам милиона хектара деградираног земљишта и шума.
Међутим до сада је исплаћено само 150 милиона, што је, према изворима, један од разлога зашто влада Конга сада тражи алтернативне изворе прихода кроз експлоатацију фосилних горива.
У току су дискусије о томе како убрзати исплату новца.
Према проценама, чак 39 милиона људи живи на тим подручјима, укључујући бројне аутохтоне народе чији опстанак зависи од шума и река.
Паскал Миринди из организације Нотр Тере Сан Петроле рекао је да би 39 милиона грађана Конга и 64 одсто шума могло да буде директно погођено доделом тих блокова.
“И све то док влада промовише еколошки коридор Киву-Киншаса. Где је ту логика? Где је доследност? Подсећамо наше лидере да је народ Конга прави носителац суверенитета. Нећемо да ћутимо док се неки спремају да продају нашу будућност”, рекао је он.
Организације позивају владу Конга и међународне партнере да откажу лицитацију за 2025. годину и фокусирају се на развојне моделе који поштују права локалних заједница и штите животну средину.
Дневна доза политике:Трговински споразум САД и ЕУ – још један шамар Бриселу!
Преузмите андроид апликацију.
