Манастир Високи Дечани реаговао је на текст приштинске „Кохе“ у којем се наводи да је црква Богородице Љевишке наводно подигнута на „темељима паганског дарданског светилишта“, а не у српско или византијско време, истичући да не постоје конкретни писани докази „о било каквим дарданским етничким црквама“ и да текст погрешно представља историју цркве у Призрену.
„Током средњег века, црква је служила као главна епархијска црква за православне хришћанске епископе, који су говорили српски језик и били повезани са српском династијом Немањића, која је имала престоницу у Призрену. Не постоје конкретни писани докази о било каквим дарданским етничким црквама. Дарданија и касније Мезија, које се помињу у римским хришћанским изворима, биле су административне регије Царства и нису повезане искључиво са модерним етничким идентитетима“, наводи се у саопштењу манастира.
Додаје се да је портал „Коха“, „некада познат по професионалном новинарству, сада постао медиј који често објављује једностране, псеудо-историјске текстове који подстичу етничку и верску мржњу, посебно против Српске православне цркве“.
Из манастира Високи Дечани наводе да је важно напоменути да је црква Богородице Љевишке, првобитно касно источноримска, византијска црква из 11. века, подигнута у част Богородице Милостиве.
„Дотрајала црква реконструисана је у 14. веку од стране српског краља Стефана Милутина, који је додао значајне карактеристике, дајући јој садашњу структуру са пет купола“, пише у саопштењу.
Додаје се да основа сваког демократског друштва „треба да буде поштовање различитих верских и културних идентитета, који у свом универзалном значењу припадају свим народима Косова, Европе и целог света“.
„Медији који шире лажне вести и индиректно подстичу етничко насиље и секташтво су штетни по Косово и истичу потребу за дугорочном заштитом српског православног наслеђа у региону“, поручују из Високих Дечана.
Портал „Коха“ објавио је јуче текст „Црква Свете Петке у Призрену, универзална културна баштина Косова“ аутора Агона Резје, за кога се наводи да је средњовековни истраживач и докторант на Универзитету у Загребу, и који пише да црква није подигнута у српско или византијско време, већ је повезује са Дарданцима.
„Била је старија, па се у проучавању њених темеља на основу археолошких налаза испоставља да је ова црква подигнута на темељима паганског дарданског светилишта“, наводи он у тексту.
Додаје да се врши, како наводи, „политичка и културна инструментализација цркава на Косову“, а за мартовски погром 2004. године пише да су цркве на КиМ „у српским и међународним академским круговима, нажалост, описане као српске“.
У погрому који су албански екстремисти извршили над Србима у марту 2004. године, за три дана убијено је 19 људи, запаљено близу 1.000 српских кућа и 35 цркава и манастира, а протерано 4.000 Срба.
Mali: Njima treba neko sa kim mogu da upravljaju, sa Vučićem ne mogu
Преузмите андроид апликацију.
