Сви прави власници предузећа у Србији морају да буду уписани у Централну евиденцију стварних власника коју води Агенција за привредне регистре (АПР). Ова обавеза успостављена је 31. децембра 2018. године.
Циљ је усаглашавање домаћих прописа са европским законодавством и унапређење постојећег система откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма.
Према најновијом подацима АПР-а од 12. октобра ове године, 156.631 предузеће евидентирало је податке о својим стварним власницима, што је 90,27 одсто од укупног броја обвезника. Другим речима сваки десети обвезник није то учинио.
АПР је до сада поднео 7.500 захтева за покретање прекршајног поступка против правних лица која нису евидентирала податак о стварном власнику у року од 15 дана од дана оснивања.
Колике су казне за то? Укратко од пола милиона до два милиона динара за правно лице, зависно од врсте прекршаја. За одговорно лице у правном лицу које је начинило неки од прекршаја је од 50.000 до 150.000 динара.
Иначе, АПР нема податак за колико су овдашњих предузећа власници регистровани ван земље, посебно у пореским рајевима.
Упитан како је могуће да евиденција постоји, али се у 10 одсто случајева ипак не зна ко су стварни власници, Ђера Папа, порески стручњак, одговорио је да то само значи да законски заступници тих фирми и удружења нису извршили своју законску обавезу. Јер, сваког стварног власника који на крају увек мора да буде физичко лице у евиденцију уписује електронским потписом законски заступник.
У случају д. о. о. стварним власником се сматра онај који има 25 одсто или више уписаног удела у привредном друштву, док се у удружењима најчешће уписује законски заступник као стварни власник, пошто тамо нема оснивача него су чланови.
На питање како држава онда зна колико се из таквих фирми или удружења крије стварних власника, нагласио је да за тих 10 одсто фактички и не зна, а за осталих 90 процената се зна шта је уписано.
„Рецимо, у случају д. о. о. није проблем знати ко је стварни власник, јер се види по проценту удела у власништву. Међутим, стварни власник може бити и онај који има одлучујући утицај на пословање фирме, а није чак ни двадесетпетопостотни власник. То се ипак ретко дешава, да се такви евидентирају“ рекао је Пап.
Подсетио је да се генерално као стварни власник најчешће уписује законски заступник.
Преузмите андроид апликацију.
