У току прошле године у Србији је било регистровано 317.148 предузетника који су, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, запошљавали 272.067 радника. Ипак, у години пре тога статистика је забележила мање регистрованих предузетника – њих 303.300, а ти послодавци су у радном односу „држали” 280.387 запослених, што је ипак било више радника него лане.
Милена Амон, представница удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије”, сматра да тој збрци у статистици може да кумује и нова методологија по којој се у запослене може рачунати чак и онај ко је радио само сат времена у месецу.
„То онда, признаћете, није реалан показатељ нивоа запослености. Ипак, постоји још један проблем. Агенција за привредне регистре никада не избацује податке о томе колико је предузетника у фази мировања. Када су у том статусу они онда не раде, већ само отплаћују дугове Пореској управи. Зато би требало урадити детаљнију анализу како бисмо дошли до конкретнијих података када је реч о предузетницима и њиховим радницима, колико их је активних и колико заправо особа запошљавају“ наглашава Амонова.
Као главни разлог за све мању запосленост код предузетника она наводи привредну делатност која успорава, због инфлације и превисоких пореских намета.
„Раније се и доста фриленсера регистровало у предузетништву. Сада, они имају своја пореска решења, могу да раде као физичка лица и не морају да се региструју као предузетници. И то може да кумује мањем броју запослених код предузетника“ објашњава Амонова.
Подсећа да се фриленсерима више не исплати да се региструју као предузетници, јер би тако имали више пореских намета, што им свакако не би ишло наруку.
Препреке са којима се предузетници у Србији иначе суочавају су бројне, а тренутно изазова има највише у угоститељском и сектору грађевинарства.
„Много запослених из угоститељства отишло је да ради у иностранство, за веће плате, па се та делатност суочава са мањком радне снаге, а то је такође један од разлога за мањи број запослених код предузетника него раније“ набраја Амонова.
Мањак радне снаге повлачи додатне трошкове предузетника када је реч о исплати зарада, што делимично утиче и на профит предузећа. То је посебно видљиво у угоститељству, јер послодавци једва проналазе кадар, а када их нађу морају доста да их плате.
Odobreno finansiranje unapređenja energetske efikasnosti 21 javnog objekta
Преузмите андроид апликацију.
