Напори Европе за проширење капацитета ветроелектране су испод нивоа потребних за испуњавање климатских и енергетских циљева Европске уније за 2030, упркос томе што енергија ветра осигурава 20 одсто електричне енергије на континенту 2024. године, истичу у индустријској групи WindEurope.
Европа је 2024. године додала 15 гигавата нових капацитета енергије ветра- 13 копнене и 2,3 гигавата из ветроелектрана на мору. Међутим, како би постигла своје климатске циљеве до 2030. године, ЕУ би требало да производи 30 гигавата годишње, преноси билтен Агенције за енергетику Србије АЕРС.
Циљ блока је да енергија ветра представља 34 посто своје потрошње електричне енергије до 2030. и више од 50 посто до 2050. године
„Европа не гради довољно нових ветроелектрана из три главна разлога: већина влада не примењује правила ЕУ за издавање дозвола. Нове мрежне везе касне, а Европа не електрификује своју економију довољно брзо, ситакао је извршни директор WindEurope Жил Диксон.
Истовремено глобална улагања у нуклеарну енергију порасла су за више од 50 одсто у готово свакој регији у последњих пет година, пише ЗероХедге.
Европа предњачи са више од 200 милијарди долара уложених, док су Јужна Америка и Евроазија више него удвостручиле своје годишње инвестиције. Сједињене Државе су обећале додатних 2,7 милијарди долара ланцу снабдевања нуклеарним горивом, поврх 7,5 милијарди долара које већ улаже у нуклеарну енергију годишње.
У последњих пет година, Међународна агенција за енергију (ИЕА) проценила је да је више од 300 милијарди долара уложено у нуклеарну енергију широм света. Јужна Америка и Евроазија су, посебно, увиделе потенцијал у нуклеарној енергији, више него удвостручујући своје годишње стопе улагања, преноси АЕРС.
Ministarstvo turizma raspisalo konkurse iz omladinskog sektora – prijave do 4. februara
Преузмите андроид апликацију.
