Друштво за заштиту и проучавање птица Србије данас, на Светски дан влажних подручја, подсећа да су мочваре од изузетне важности за очување природе јер представљају ретке преостале оазе биодиверзитета, те да у њима у нашој земљи станиште налази више од 300.000 птица.
Како се наводи у саопштењу, Друштво сваке године током јануара спроводи Међународни попис птица водених станишта, тако да је и ове године више од 120 орнитолога, чланова и волонтера посетило више од 1.500 локалитета на нашим рекама, језерима, рибњацима, акумулацијама, мочварама, плавним пашњацима и слатинама.
Према прелиминарним резултатима пописа забележено је више од 300.000 птица водених станишта. Три најбројније врсте биле су лисаста гуска, патка глувара и обични галеб. На зимовању код нас по први пут је потврђен и гроготовац, врста пловке која иначе зимује у Африци и која изузетно ретко презими у Европи.
Од осталих ретких врста бележени су још кудрави несити, ражањ, велики црноглави галебови, гакови, мали и велики лабудови, црни и баршунасти турпани, средњи ронци, црвена луња, црни орлови, превези, риђогрли и ушати гњурци, златни вивци, црвене чапље.
„Велике реке Дунав, Тису и Бегеј поново смо истраживали са пловила, док је већина локалитета била обилажена пешке. Заједно са колегама из Хрватске поново смо успели да у потпуности обиђемо реку Дунав све до Бугарске границе. Најмногобројнија акција била је на подручју ушћа Саве у Данав где су са више локација бројани галебови и мали вранци“, кажу у Друштву за заштиту и проучавање птица Србије.
У Друштву истичу као велики успех да је поново обиђен комплетан водоток, већ озбиљно угрожене, Западне Мораве. Птице су поново пописиване и на Тамишу, Дрини, Нишави, Видрењаку, Босуту, Пеку, Великој Морави, Грабовици, Лиму, Засавици, Јегрички, Тимоку, Бољетинској и другим рекама.
Истиче да се сазнања до којих се долази кроз то истраживање користе за предузимање конкретних мера за заштиту популација дивљих птица и водених станишта која су значајна за очување биодиверзитета и осталих природних ресурса на међународном нивоу. Подаци прикупљени у Србији обједињују се и шаљу у светску базу података коју води организација Wetlands International.
Преузмите андроид апликацију.
