Велики и мали истраживачи показали огромно срце за науку
У више од 40 држава и преко 460 градова широм Европе, синоћ је Европска ноћ истраживача поново показала узбудљиву страну науке.
У Србији, од Суботице преко Новог Сада, Београда, Крагујевца, Зајечара и Ниша па све до Зубиног Потока, по 17. пут одиграла се највећа научна авантура године судећи по више од 110.000 посетилаца и више од хиљаду истраживача који су се окупили под слоганом „Једно срце за науку”.
Уз разне интерактивне поставке и радионице, експерименте, разговоре, игрице и квизове и још многе друге креативне активности, посетиоци су имали прилику да зароне у дубине научног света и пробуде истраживачки дух, а делује да су у научним авантурама уживали и њихови лепо васпитани четвороножни пријатељи.
„Не желимо само да причамо о науци. Желимо да грађани учествују у њој – да постављају питања, експериментишу, истражују и упознају људе који стоје иза научних резултата. Посебно желимо да инспиришемо децу и младе јер можда ће управо неко од њих једног дана поставити питање на које данас још немамо одговор”, овим се речима др Диана Лупуловић, доктор ветеринарске медицине, научни саветник и истраживач са Института за примену нуклеарне енергије, и овогодишњи руководилац Ноћи истраживача, обратила на свечаном отварању манифестације у Европској кући у Београду.
До краја вечери, чини се, многе су се жеље оствариле, јер како је овогодишњи програм био посвећен и промоцији одговорног власништва и удомљавања животиња, у Београду и Новом Саду неки су пронашли и нове најбоље пријатеље, а двадесетак куца и маца дом!
На програму Ноћи истраживача овог пута је било више од 200 бесплатних садржаја, креираних са циљем да подсете како наука не живи само у лабораторијама, већ је део свакодневице.
„Наука је присутна у свим аспектима нашег живота и представља један од најзначајнијих покретача развоја друштва, а улагање у науку представља један од кључних улагања у будућност засновану на знању. Дубоко верујем да научна технологија није важна само за стварање научних резултата и достигнућа. Научни приступ, заснован на анализи, доказима, постављању правих питања, помаже да сложене изазове сагледамо из више аспеката, да доносимо објективне одлуке засноване на информацијама, знању и промишљању”, нагласила је Марија Гњатовић, доктор биотехничких наука, виши научни сарадник и државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација.
Рихард Маша, шеф операција у Делегацији Европске уније у Србији, истићићу важност радозналости и жеље за знањем у пољима научног, уводно обраћање је закључио речима: „Вечерас и сами можете бити научници, бар на један дан. А ко зна? Можда се баш међу вама крије нови Никола Тесла и Михајло Пупин, или нова Марија Кири Склодовска. Можда ћете баш ви створити технологију која ће променити свет. И управо зато Европска унија са великим ентузијазмом подржава ову иницијативу.”
Специјални гост на отварању манифестације, била је Емерита Солино Пенеиро, саветница за пројекте при Европској извршној агенцији за истраживање (REA) која прати спровођење пројекта HEART. Уз сагласност да је изузетно важна сарадња и улагање у науку, није крила задовољство што Европску ноћ науке проводи у Београду: „Изузетно ми је драго што сам са вама и што можемо подржати изузетан пројекат, који показује колико су људи, животиње и животна средина повезани. ЕУ наставља да подржава иновације и истраживачки рад, као и да пружа подршку младим талентима и укључује младе у научне програме.”
- незаборавна научна авантура стигла је синоћ и у Врање, Лесковац, Крушевац, Чачак, Пирот, Кладово, Свилајнац, Смедерево, Рановац, Шабац, Сремску Митровицу, Инђију, Нову Пазову, Сомбор, Бачку Паланку, Кикинду, Вршац и Панчево.
Као загревање за Европску ноћ истраживача, одржана је и традиционална Недеља истраживача у научним клубовима Центра за промоцију науке широм Србије, а више од 600 ученика основних школа из десет градова имало је прилику да посети и Curiosity Cube™, путујућу научну лабораторију компаније Merck.
Овогодишња Ноћ истраживача у Србији је реализована у оквиру пројекта HEART, који се финансира средствима Европске уније и спроводи кроз програм „Horizon Europe”, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, а у оквиру потпрограма „Марија Склодовска-Кири”.
Координатор пројекта је Институт за примену нуклеарне енергије Универзитета у Београду у сарадњи са Центром за промоцију науке, Пољопривредним факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за медицинска истраживања Универзитета у Београду и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе у Петроварадину.
Дани аплауза за Позориште младих: „Хајдуци“ и „Дракон“ у октобру
Преузмите андроид апликацију.
